Policija

208 ЛИСТАК

Париски. просјаци

Једне тихе, пријатне вечери пођем с господином Молијером, тајним полицајцем кроз узане и кривудаве париске улице близу великих пијаца. Прошло је било 10 часова. Све је било затворено. И ако сам био у друштву сигурног пратиоца, ипак ми се кожа јежила при помисли да се крећем у сфери, у којој су закони власт немоћни. Више сам пута запиткивао свога пратиоца куда ме води и какво ми изненађење спрема, али ми је он увек уз благ осмејак одговарао:

2 — Видећете нешто особито, о чему сам случајно данас дознао. Вас ће то веома интересовати.

Пред једном великом зградом, на којој је време оставило видне трагове, заустависмо се и кроз двориште уђемо у кафану.

Неколико радника и занатлија седело је за столовима уз чашу вина. Једни су живо ћаскали, други читали новине или се картали. Мало за тим уђе и кафеџија, кога је мој пратилац с нестрпљењем очекивао.

Поручисмо вина, које нам сам газда донесе. Мој пратилац, "то једва дочека и обрати се кафеџији с питањем:

—_ јелте, господине Бержеране, хоће ли бити вечерас друштво велико 2 -

Кафепџија изненађено погледа и у недоумици рече:

— На како то друштво мислите 2

— Немојте се претварати, драги господине Бержеране, прекиде га доброћудно полицајац, изгледа као да ме више и не познајете. Да, одавно нисам овде био.

Газда погледа говорника право у очи.

— Не, заиста, нисам вас познао ви сте... чекајте, чини ми се да се сећам... ви сте... ВИ. ви. ви сте господин... господин Молијер од оних... да, знам већ... и показа руком у правцу полицијске префектуре.

— Тако је, драги господине Бержеране рече мој пратилац, а сад седите мало с нама да попијемо заједно чашу вина.

__ Можете мислити, господине Молијере, пошто већ познајете те ствари колико посла имам данас, морам се људски по-

журити.