Policija

219.

— Па да, заиста. Него чујте, без сумње да још нико није дошао 2 ја сам дошао данас овде као пратилац овог господина, па показа руком на мене. Господин се интересује за свечаност, која ће данас код вас бити, он би радо то видео.

— Ви знате, господине Молијере, прекиде га газда — да господа и' даме не маре ни за какво узнемиравање.

— Не, “не, ми их нећемо нимало узнемиривати, покажите нам само салу, а завесе на стакленим вратима удесите тако да би могли видети госте. То је све.

Учинићу рече газда само за то, што сте то ви, господине Молијеру. Али само брзо, јер они тек што нису дошли.

Изиђосмо у двориште, на чијем је крају била једна ниска сала, у коју је могло стати до две стотине лица. Просторије су биле лепо осветљене, а сто, на покој намештен, беше спремљен за 30—90 лица. Пред сваким тањиром поред комада белог хлеба стајаше по једна флаша црнога вина.

— Колико стаје за сваког госта, упита Молијер.

— Три франка без вина рече газда. Они су овог пута поручили бургундско вино и три разна слатка јела. Мора да им је пало добра прихода. Рекавши то погледа у мога пратиоца,

— Дабогме — рече овај смејући се — они то могу поднети, они се не боје никакве невоље.

На моје питање који су то „они“, што ће се овде вечерас гостити, Молијер не хте да одговори, већ ме замоли да се претрпим још мало, па ћу сам све видети.

Вратисмо се опет у ресторан, одакле смо могли лепо видети ко ће све доћи. И не потраја дуго, а пред нама се отвори врло интересантна и занимљива слика.

Нисам веровао својим очима. И акд сам често брисао стаклад од наочара, ипак ми се све чинило да не видим добро. Напрегао сам сву пажњу да распознам прилике које су се појединачно и у групи ређале једна за другом. И какво разочарење! У салу за гозбу улазили су све сами бедници. Једни повијени од беде и старости, једва су корачали; други су били искривљени и онакажени, час смо виђали погружене старце с белом браДом и дрвеном ногом, час жене без руке или слепце које води какав дечко, верглаш пресамићен под теретом свога инструмента... Све поцепано и издрпано, утучено бедом и невољом, једном речи страшна слика која изазива дубоко саучешће.