Policija

_-- 148 —

Дакле, ови чланови гласе:

1. „Чл. 7. Који продавац стоке не би имао уверење (види чл. 3) тај ће се као подозрив одмах на одговор узети, па ако би се показало да је стоку украо или другим недоввољеним.

начином прибавио, поступиће се с њим по прописима кривичног закона, а роја задржаће се на његев трошак док се извиђање не сврши“.

2. „Чл. 8. Кад купац не би власти јавио за продавца стоке који нема уверења, онда ће дужан бити стоку, ако би била украдена или другим кедоввољеним начином од стране продавца прибављена, вратити правом господару без икакве накнаде од овога“.

Ето, дакле, како гласе ова два члана из поменутог закона.

Да изнађемо сада, какве дужности намећу купцу ове одредбе, и каква је законска санкција, кад пропусте њихово извршење. Разматрајући чл. 7 ја налазим да он не ставља импера-

тивву дужност купцу, да извештава власт, да ли продавац има сточна уверења или не.

Он више истиче дужност власти како ће поступати ако сазна, да се стока продаје без сточног уверења, а купцу оставља да понесе последице чл. 8. ако ово пропусти.

Такво гледиште потврђује и чл. 8, којим се одређује:. какву штету подноси купац, кад купи стоку без уверења:

(н просто враћа сопственику стоку без накнаде, и то је све, што он шма да поднесе као последицу свога иепромишњеног рада.

О ·каквој казненој одговорност за купца | не може бити ни речи, ако се нарочито не би утврдило, да је он био саучасник у самој крађи стоке, а код осуђенога Ђ. није тај случај, | јер је он стоку купио од касапина, који је по природи свога посла, могао имати стоке за продају.

јер, да је законодавац имао намере да купца казни и кривично, он не би имао потребе да уноси у чл. 8. омакву санкцију, пошто је тада већ постојао 5 250 а и 250 6, који су кажњавали прекривање и куповину Крадена“ и недозвољеним начином прибављених ствари.

На против, да је законодавац баш хтео да учини изузетак са куповином стоке, од наређења која су дотле постојала,