Policija

= 567 —

кад бисмо им објавили да им у жупе и села нећемо улазити, да ћемо им муниције и пушака давати доста, да опростимо све њихове кривице, да одредимо велике плате и чинове свима атгманима качака и поглаварима фисоваи барем плату по једном из сваке арнаутске куће, а да им допустимо да раде шта хоће. Вероватно под овим погодбама они би нам дали бесу да нашу државу неће дирати...

Качаци (и Арнаути по готову) верују у оваку солуцију овога проблема. Ја то непосредно знам. Осим тога у последње време они ову солуцију сматрају као минималну. Почињу да“ верују у једну автономију, коју би они опет удробили са горњим жељама, да бисмо имали крај на миру. С друге стране опет, у задње време подгрејава се код њих из Албаније идеја 0 ослобођењу испод наше владавине. Они непрестано ' помињу као пример наш први устанак. И мисле кад је Карађорђе с голо-_ руком рајом могао извојевати од силне царевине парче земље, зашто не би могли и они, кад су добро наоружани, компактви и, који се навикли, а неко их са стране може помоћи. Тек качак почиње да се претвара у политичкога одметника и њему данас стоји на расположењу сва морална и материјална снага арнаутска, њега почињу ресити ореолом националнога борца. Зато се качак тако множи.

Према свему, дакле, качаци су у свима својим радњама | опасан антидржаван елеменат. Не одоцнимо с решењем овога питања, јер је од првореднога значаја за државу.

Гр. Божовић

БОРБА ЗА А РЕД И МИР

После ослобођења и уједињења у 1918, Ратни једину озбиљну « организовану јавну силу представљала је малена српска. војска. Друге јавне силе може се рећи да у земљи није било. Управне и полициске власти у ранијим границама Србије тек су се васпостављале и чиновници су тешком муком упућивани на своја опредељења. Било их је мало, па и њих је требало ослобођавати дотадање војне дужности или искупљати оне из ропства, изгладнеле, оронуле и утучене. Жандармерија, ратом