Policija
— 597 —
ступа кад тражи да и лични инвалиди подносе уверење какво тражи тач. в чл. 15 закона о потпори војних инвалида, ако се хоће да њихове породице после њихове смрти примају потпору, коју су они имали, без новог суђења, а уз услов, да поднесе по чл. 3. закона о потпори војних инвалида уверење из тач. 8 ал. 15. истог закона за доказ да се њихово имовно стање није "поправило од времена регулисања дичне инвалидске потпоре, па до смрти личног инвалида, јер по чл. 5. закона о потпори војних инвалида потпора се губи кад се имовно стање код чланова породице поправи.
Сматрамо да би првостепени суд увек, кад год досуђује личну инвалидску потпору, требао да каже у својој одлуци јели било поднето или не уверење које се тражи тач. 8 чл. 15. закона о потпори војних инвалида, те да би благајница о којој говори чл. 3. закона о потпори војних инвалида знала може _ ли, према изложеном, а без поновног суђења, исплаћивати породици личног инвалида суму која је њему на име потпоре досуђена.
Ц
Г Светислав Стојадиновић, деловођа молио нас је за обавештење по Ка | ·
„Н. Н. живела је у задрузи са братом који је умро у рату 1914 год. као војни обвезник. Кад јој је брат отишао на војну дужност и она је напустила кућу и отишла кући И, у намери да се са њим венча, али то није било јер је и И. 1915 тод. позват на војну дужност и у току рата погинуо, — меЂутим Н. је остала у другом стању и родила (не венчана) женско дете. Родитељи покојног И. задржали су дете, а Н. се вратила у кућу свога брата. Сада Н. тражи уверење да јој је брат био једини хранитељ.
„Моли се уредништво за одговор може ли се према изложеном стању дати Н. уверење, које тражи пошто је из куће братове сама отишла и ванбрачно се зародила“.
Како г. Стојадиновић није навео у ком циљу Н. тражи поменуто уверење, то уредништво стојећи на гледишту, да она то уверење тражи, да би регулисала питање о инвалидској потпори — оценило је постављено питање и нашло:
Кад се из изложеног питања види, да је Н. као девојка напустила кућу свога брата још док је овај био жив и отишла