Policija

— 231 —

којном опу: „Бато! — тако је он звао мога оца — немој ме саветовати,. Не могу другојачије,. Крв ми се навуче на очим да не учиним тада какво зло — ја бих Е Нешто ме вуче на зло! Проклет сам! Проклет сам, бато!..

— Ти знаш, бато, да је наш отац свога кума убиси опљачкао! Крв се мора светити. Предвиђа ми се, да ћу ја грехе нашега оца испаштати... А мојег Моје грехове, ах мене несрећном, ко ће платити» Боже мој! Боже милостиви, молим те, не свети се мојој деци, а мене7.. мене предај ђаволу нека ми суди...

— И тада би чича горко заплакао....

Баба хукну, па продужи:

—- Једне мрачне и кишовите ноћи ветар дуваше свом својом силином ломећи столетна дрвета... Планина јечаше као човек на умору. Кућа нам се тресаше као да је у грозници, а муње параху небеса и помрчину; било је страшно погледати у ноћ... Отац ми беше отишао у В.... капетану, да тражи деобу са чича Новаком... Чича не беже дошао кућа.. У соби, на дрвеном кревету, лежаше ми стрина.... Драгић у колевци, поред фуруне поњавчетом покривен спавање слатким сном. ја сам седела у поњавама.. Мислећи на оца, нисам могла заспати, ..

— Нешто силно лупи у кућња врата... Задрхтах у поњавама. Срце ми поче јаче лупати,.. Стрина тешко устаде, скиде са дувара жижак и изађе у кућу... Врата шкрипнуше... Хладан ветар јурну у кућу и у собу.. Кроз одшкринута собња врата, при слабој светлости жишка, спазих, да у кућу уђоше: чича и онај непознати човек... каљави... мокри... Шаловима беху главе увили .. руке им беху крваве... Стрина им присветли и они одоше у другу собу...

— Лагано, на прстима, прођем кроз кућу и приђем вратима собе где они беху. Кроз рупу, где се „врпца“ провлачи кроз врата, угледам чичу и онога непознатога... Седе на патосу, а стрина им стојећи светљаше,., Из недара повадише: неке чарапе, пешкире, марамице и појасеве нове, а по томе сипаху шакама пред себе новац на гомилу... Гомила бејаше све већа и већа... Затим чича привуче предасе костретне бисаге, које одмах познадох да су нашега старога попа Јова... И бисази беху крвави... Из бисага повадише неке ствари и попову „читу“ — капу. Пуна чита беше жутих дуката....