Policija

— 215 —

фезикомг Зар не би било и једноставније и по саму ствар жорисније и много брже, да се полицијске власти страних држава споразумевају међусобно помоћним међународним дезиком Есперантом2 Треба да порадимо на томе, но у првом фреду да сами научимо Есперанто, па и пријатеље интелектуалце других струка да заинтересујемо. А прије свега да се :заложимо за то, да се Есперанто уведе као облигатан предмет у наше полициске школе. Јер свака немарност приноси само инферорности положаја у односу према другима који су гагилнији и напреднији. —

Земун 11. априла 1924. год. Милоје Коча,

полицијски капетан.

ХВАТАЊЕ РАЗБОЈНИКА ЧАРУГЕ.

— Свршетак. —

У даљем свом откривању, Рупчић је признао, да су после извршеног разбојништва код трговца Ауслендера у Иванкову у његову кућу ноћу дошли Никола Дрезгић и Паво Прпић и позвали њега те с њима заједно узео једну врећу и отишао до једне камаре, која се налазила на половини пута између Ретчоваца и Иванкова, ту из ње извадили и у реченој врећи на леђима његовој кући донели: 4 пушке, 2 пара војничког одела, 4 опасача, 4 фишеклије, 4 блузе и 2 кабанице. Сутра дан, пошто су се одморили, оружје су добро очистили, па га са оделом војничким спаковали у једну Рупчићеву корпу, коју су на колима Кате Смољчић однели до железничке станице у Старим Микановцима и даље отишли незнано куд. У кући Смољчића нису дали никоме да ту корпу узима у руке или да је подиже. ЖЊено утонаривање и скидање увек су сами вршили а свима и свакоме говорили да је у њој нека: „укварена сланина“.

На основу ових сазнања, наредник Балатинац и каплар Миловић сутра дан (24-ХП-1923. год) у 9 часова пре подне разним унакрсним питањима навели су Николу Дрезгића и зи Пава Прпића (Мартина Крмпотића) те су они обојица отво-

5 3%