Policija

-— 298 —

И ако причама о Митином јунаштву ни ја нисам веровао, ипак морам признати, да сам убрзо по моме доласку за писара среза кочанског осетио лично и на својој кожи нешто. од његове куражи и јунаштва. |

Два три месеца потписавао сам му пријавну листу на породични додатак, јамчећи да му је жена Параскева брачна и законита жена. Четвртог месеца начелник доби тужбу од среског намесника попа Ђорђа, да Мига Апостоловић, служитељ срески живи ванбрачно и невенчано са Параскевом Ђорђевом, која има живог и законитог мужа у Бугарској.

Зовнух Миту.

— А, јели бре Митог

— Изволите, госн писару.

— Зар ти, болан ниси венчат са Параскевом 2

— Не сум, одговори он кратко и јасно.

— Аух милог ли ти славца твога, а за кога ли ја потписујем и гарантујем већ неколико месеци. Знаш ли ти болан да ја могу због тога и службу изгубити и у апс отићи

— Еј, де-де, господин Гјока. За това служба да загубиш> А шчог Нели је Паца моја Нели је сас мен и кот мен2

ж

Учесташе појаве комитских чета и оне изазваше честе изласке полиц. писара у потере на разне стране среза,

Обојица старијих колега били су на терену, а самојан начелник Таса остадосмо у среској канцеларији.

Једног дана примих шифровану депешу од окружног начелника. Чим прочитах оно добро познато заглавље: „Наш повереник из С. јавља: — знао сам одмах колико је сати.

— Помози боже — рекох ја. „Ред је да и ја притегнем опанке. Само да ми је знати куда ћу и с ким ћу, јер у целој вароши остала су свега само двојица жандарма и то одаџија и један реуматични каплар, који је био на поштеди и преко целог дана парио ноге крај фуруне. Сви остали били су у потери, ;

Кад дође начелник и кад му предадох депешу он одеу своју канцеларију и кров непуних пола сата донесе ми одаџија наређење следеће садржине:

•