Policija

= 241 —

а

олико важан, колико и потреба за обезбеђењем независности административне власти од судске. Зашто се и у правосуђу, као зито се чини и у осталим пословима, не би применило правило о подели радар Изгледа природно, да за решавање спорова варочитог карактера, бузге надлежан и нарочити судија. А несумњиво је, да спорови између појединаца и спорови између ових и административне власти као такве нису истог карактера. Специјалиста у једној врсти спорова, судија ће бити способан да ове добро и правилно решава. Као ну свим другим људским активностима, специјализација даје и овде бољу гарантију ва добро познавање ствари. Правне су науке многобројне и оне захтевају сваким даном све више труда од оних, који хоће да их познају. Зато је немогуће наћи судију, који ће једнако добро познавати све законе и све врсте односа који настају у приватном и јавном животу, и који ће моћи законе на све те односе правилно примењивати. Редовни судија не мора и не може према томе бити универзални судија. Ов може добро познавати односе који настају између појелинаца у приватном животу, али зато не мора и не може познавати исто тако и односе који настају између административне власти и појединаца. Када се ради усавршавања правосуђа организују спеџијални судови чак и за решавање неких приватноправних спорова специјалне природе (трговачки судови и још неки други), зашто се и за решавање спорова, који настају као последица односа између појединаца и административна власти, не би организовали специјални судови, у којима би заузели места људи, који добро познају ове олносе као и целокупно функционисање административног апарата. Најбољи је резултат ове специјалности, што се вредност судије подиже до максимума. 0)

То су основни разлози који оправдавају постојање административних судова и услед којих су они организовани у ве-

1) Зато Рагезје, обравложавајући потребу постојања административнах, судова, завршава своје дело Га јизнсе адтитвтапуе еп Ртапсе овако: „Ба сотрегапсе апприве а ја јипИсноп адпитагануе зе јизшће долс поп 5 етен! ап рој де уце дез роппстрез, тај раг дезв стамез гајзопз де сопуепапсе ећ; аше рганаџе. Оп уо: раг ја ашеНе5 ргесанКопз 1 јаше ртепдге еђ аоеПе ргидепсе оп дон обзегуег диапа ог уеш! тоб ег 125 1015 сопзастеез раг мпе јопшипе ргабаче. Оп г'арегсон, раз (опјоштв би ргепмег сонр Ф'ое! Је5 Неп5 си јез габасвен! а Репзетбје де |а |брајаНоп, 5е5! роштапој аргез је8 ауојг абтовев дапа ипе ћепге Ф' ептатетен!, оп зе уоћ. епзпне ођлсе Фу геуепг“.