Policija

— 662 —

као и то да ли је криминалитет њима безусловно проузрокован или само од њих зависан, тако да учиниоцу радње остаје довољно могућности за разумно одлучивање: хоће ли или не извршити намеравану или само жељену кривичну радњу.

Претерано је ново модерно учење, по коме се учиниоцу кривичног дела одн. његовој личности даје претежни значај у проблему криминалитета, Отуда и погрешни и штетни закључци многих научара тога правца, који неће да знају за садашње разликовање између покушаног, промашеног (неуспелог)

исвршеног дела, пошто се казна не треба да одмерава према тежини повреде права, већ према социјалној опасности кривчевој, испољеној у предузетој кривичној рацњи (без обзира на

њен исход) Ови научари заступају гледиште, да тежина злочина, посматрана са гледишта социјалног није у самој радњи и њеним последицама, већ више у самој кривичној вољи учиниоца радње која се у њој само испољава.

Погрешност овога гледишта види се одмах по томе, што. је такав кривац изложен самовољи судије, који може да примењује најпроизвољније казне у колико опасност сматра за мању или већу с обзиром на извршену радњу.

Супротност ова два гледишта је несумњиво велика и изгледа» да је истина по среди, да кривац не сме бити произвољно кажњен, према самој опасности, већ једино у законским границама казне одређене с обзиром на тежину кривичног дела, где се: о специјалној опасности кривца може водити довољно рачуна.

Од особите је практичне важности питање о томе, како да се друштво спасе од тзв, поврата и повратника, где је велики интерес друштвени у томе да се поврат спречи, без обзира то, да ли је његов узрок у физичким или у социјалним околностима. Као што се друштво брани од поплаве и грома или пожара, тако оно проналази средства и за одбрану протиз. вољних радња злочиначких. Оно им истиче на супрот томе сличне моралне или социјалне силе, као што су губитак слободе и части, страх од смрти или новчане глобе као и губитак имовине. Интересно је у том погледу напоменути како се историјски развитак ових ср=дстава кретао, на име: стављање на крст, осакаћење или сечење руке, ноге или језика т.ј. оног дела тела којим је проузроковано кривично дело, бацање кривца. зверовима да га разтргну, ломљење костију под слоновим но~