Policija

= 668 —

„се у круговима интересвих сфера, како их приписује позитивно законодавство: т.ј. не уби, не кради, не превари, не прељуби и т. д. поштовање принципа поштеног и честитог живота по примеру стојичке филозофије и најсавршенијег хришћанства.

Тако се постепено дошло до истог схватања и у филозофији казненог права и у криминалној социологији, да је казнени законик и право кажњења, које он ствара, један од: најосновнијих и најважнијих услова друштвеног живота у др жави. Наш се цео друштвени живот креће у извесним кружним. сферама, које се не смеју прекорачити, а њихов је пречник довољно простран да приватна иницијатива не буде ни најмање ограничена ни спутана и ла се човек као слободно биће не осећа под притиском државне власти, већ на против сматра. да је постојење казненог законика и примењивање његових казни у интересу опште и личне слободе и привредног личвог и општег напретка. Идеја о праву кажњења и потреби његовој. постала је свеопшта — универзална, да је тешко веровати, да би какав нови модерни покрет могао одједном и законито да обори постојеће стање, уништи казнени законик и на његово место постави ново право тзв. социјалне хигијене у средствича заштите друштва без кажњавања у правом смислу те речи. Казна је од увек, па и у најневинијим односима у васпитању. деце и дресуре животиња, играла знатну улогу у застаршавању па ће тај психолошки моменат, који она у себи има, остати мн даље њој својствен, и кад се тиче недовољно разумних (малолетника), па чак и сасвим разумних или безумних (пунолетних).

Сасвим је природно и логично што се од казне захтева да она по својој природи буде тако удешена да може постићи извесне циљеве. Као први и најважнији захтев је да она има да гастраши у опште као законска забрана, и посебице као судски досуђена одмазда за учињено кривично дело. У томе и јесте психолошки елеменат казне, што је сваки поједина узима или треба да узме у обзир при својим радњама које предузима, те да се уздржи од извршења законом забрањених радњи, које ће му донети више непријатности него што су тренутне пријатности нпр. да се уздржи од убиства свога непријатеља, које би му учинило тренутно задовољство: да вна „да му тај непријатељ више не може шкодити, што је безна-