Policija

— 670 —

ччајно према непријатностима, које су скопчане са дугом робијом и системом тешког рада и свих других лишавања "благодети слободног живота, па није чак искључена могућност примене смртне казне, док логично посматрано није разумно изложити свој живот тако великим опасностима. Ово се вастрашење може постићи само на тај начин, ако је систем извршења казнелим законом запрећних казна довољно озбиљан тако да он за осуђеника стварно представи извесно озбиљно "трпљење (што је лишен слободе), али ни у ком случају казна се не сме претворити у мучење, јер би то прешло циљ казне, да буде морална, индивадуална и пропорционална према извршеном злу. Један казнени систем био би неправичан, ако би увео смртну казну код опасних крађа и утаје новца од стране држ. чиновника — као што је то био случај у нашем ранијем законодавству — или ако би казне у опште за лакша кривична дела биле једнаке са казнама за тежа дела. Ми у нашем животу тачно разликујемо тежа кривична дела од лакших и хоћемо према томе и строже или блаже кажњавање у принципу. Уз то наравно само по себи долази тзв, индивидуалисање казне у границама највеће и најмање запрећене казне. Овај је систем нарочито подесан и користан, јер даје судији могућности да води рачуна о инвидуалним особинама кривца и да потраживши и утврдивши прави узрок злочину, кривцу одмери само тзв. заслужену казну. При томе је од особите користи, ако се не запрети само једна апсолутна казна (рецимо смртна), већ ако се остави избор између ње и казне лишења слободе, јер апсолутно запрећене казне, ако се појаве као нвеправедне у посебном случају доводе судове (нарочито поротне, или и државне ако суде по слободном убеђењу) у неприлику: или да неправедно осуде (строго по закону) или да ослободе кривце (противно закону, али прилично с обзиром на тешку казну и немогућност да се изрекне блажа казна). Примера за то има много у страном правосуђу па и у нашем 85 85. к. 8. и закону о заштити државе.

Мана свих позитивних казнених система састоји се поглавито у томе, што се код казне лишења слободе врло тешко и са сигурношћу може говорити о моралној поправци осуЂеника. Напротив врло многа научна тврђења иду у том правцу да осуђеници излазе из казнених завода више покварени, него