Policija

— 702 —

ЧОсем мене у манастиру ће остати само неми старац, који ту живи ради хлеба и сам у раду помало помажући.

Кад смо остали сами, знацима сам старца обавестио шта ћемо радити.

На означеном сам месту одмерио тачно три корака, па је старац ударио мотиком. Мека се, негажена, земља доста лако отварала, и по неком времену мотика звекну. Тренутак. још мало — и тада узех ја да опрезно доконам посао Пред нама је, за три стопе у земљи доле, лежала стара плоча с омањим, широко урезаним, крстом на средини. Узео сам снимак на дебелој овлаженој хартији, па сам старцу показао да све поново треба заравнити. Још му, прстом на устима, дадох на знање да је све тајна. —

Све је друго споредно: и поновно узбуђење игуманово. и наш ручак на ливади међу косцима, и тајанственост целог догађаја...

Сутра дан сам отпутовао,

У граду сам ствар најпре поверио двојици пријатеља. По том сам, колико је за казивање, саопштио у седници нашег Археолошког Друштва. Нашли смо да ће заједнички гуторитет наш успети да новац, буде ли чудом заиста нађен, кратким путем припадне правом наследнику. А кад смо, уз мало напора, утврдили да такав спромашак заиста живи — немо смо «се згледали.

Остала је још тражња новца.

Наше је интересовање било огромно. Нико се у грађанству није ни осврнуо што су се готово сви чланови Археолошког Друштва кренули заједнички у једну екскурзију. Најпре смо објавили били други правац, па смо онда похитали — тамо.

Прекидам причање: нашли смо!

Анд. Гавриловић.