Policija

= 109 —

(кот. поглаварства), да се путем њиховоме надзору подређених институција стара за јавну безбедност и одржавање јавног реда и мира у колико нису за те послове одређени други органи. Намјесник или покрајински предсједник има врховну управу полиције у покрајини.

Отшта начела полицијских власти одобрена одлуком 10.-У-1850. утанчују, да управљају државну и локалну полицију — колико не припадају у делокруг општина — политичке власти. У већим варошима 2 у местима, где су полицијски послови већ проширени или где особите прилике захшевају, се установе полицијске власти. Те се деле у полицијске дирекције и полицијске комесаријате. На темељу горепоменуте одлуке биле су заиста у већим варошима Аустрије установљене полицијске дирекције. Са превишњом одлуком 15.-1-1866. су биле полицијске дирекције у Салзбургу, Грацу, Инсбургу, Љубљани и Задру и комесаријати у Целовцу, Тропави и Цер новица укинути те локална полиција предана градским општинама. Остале су полицијске дирекције у Бечу, Прагу, Брну, Лавову, Кракову, Трсту и Грацу. У Љубљани су покрајинском предсједништву за полицијске агенде доделили полицијски чиновници полицијске дирекције у Трсту. Послови јавне безбедности и одржавање мира и реда су се повратили љубљанској општини. Године 1913, била је у Љубљани опет на темељу превишње одлуке дне 23.1-1923. и наредбе министарства за. нот. дела од дне 20.-111-1913., број 3500 М. Ј. основана полицијска дирекција те су у надлежност исте прелазиле некоје агенде општине односно магистрата те оне које су вршили полицијски органи додељени покрајинском Предсједништву. Полицијски комесаријат у Марибору је био основан након преврата наредбом целокупне владе за Словенију дне 3.-11-1919., број 341 урадни лист, катера је била у смислу члана 130 Устава предана законодавном одбору (Службене Новине 9.-1Х-1921.). Томе комесаријату су биле поверене исте функције као полицијској дирекцији у Љубљани. Утемељење нрава на основање ових полицијских власти не базира само на горе споменутим одлукама, него на општинским правилницима града Љубљане, (покр. закон од 5-УШ-1882. број 22) и Марибора (пок. закон 23.-ХИ-1871. број 2 из 1872), гдеу 5 26. односно 39. изричкто каже, да се из виших државних