Policija

прође, он може тражити и убаштињење, т.ј. издавање тапије на своје име и тиме се обеснажава тапија ранијег сопственика, ако ју је имао. Али ако се у току рока застарелости од 24 године појави сопственик тога имања, који има тапију од имања, онда је он јачи у праву и имање треба њему предати, а притежиоца (држиоца) тога имања упутити на парницу да њоме докаже своје јаче право на дотично имање, ако се успеху нада. Кад је пак застареност навршена, т4. кад је протекло законом одређено време од 24 године, па се тек онда појави "сопственик са тапијом и тражи имање, онда је јачи притежалац и на парницу треба упутити сопственика са тапијом. Па МА

8 948 грађан зак. хоће да каже ово: ако је сопственик, имајући тапију од имања, исто имање коме отуђио и тапију на њега пренео, онда тај пренос не може бити од штете овом прибавиоцу на кога је тапија пренесена, дакле он остаје сопственик као савесни прибавилац који се на тапију ослонио,

и онда оном притежатељу, који хоће вастарелошћу да имање прибави, његово право остаје без дејства према овом прибавиоцу. Зато онај, који хоће да се застарелошћу користи, треба по 8 946. да извади тапију одмах чим се застарелост наврши, па је онда сигуран да ранији сопственик са тапијом не може пуноважно тим имањем располагати.

2, И очево и материно вмање, као и имање сваке умрле особе, било мушке било женске, наслеђује се по истом 34конитом реду. То се одређује у 5 394. грађ. зак, јер се речи „после смрти житеља српског“ РАИ разумети да се тиме хоће да каже и „житељке српске“. Као што оца по смрти његовој наслеђују синови (5 396), тако и матер наслеђују по истом законском пропису синови, искључујући кћери материне, јер се у томе састоји првенство мушких сродника над женским, које је спроведено кроз наш грађански законик.

Речи „женско потомство дели са женскима по праву представљања“ (8 400) значе: да кад по смрти једне особе, н.пр. оца или матере, остане од раније преминулог сина или кћери — кћи, дакле унука онога или оне чије се имање има да наследи, и једна или више кћери тога или те чије се имање наслеђује, онда ће тога покојника или ту покојницу наследити та кћи или те кћери и унука, дакле женски потомак (унука)