Policija

— 338 —

тету, који је сродан оним целог Старог, а донекле и Средњег Века, требала је свака земља бити аутаркија (грчки аутос-сам и аркеин-достајати), сретна у свом сплендид исолацион-у, селфсупортивг, саморана. како гласи национално економски енглески терминус (есћијсиз. Донекле је тај менталитет никао и из презира према странцу. Према тому имала је полиција да седи на прагу државе и пази да нитко не изиђе и не униђе, Док ми модерни људи гледамо у слободи саобраћаја путника и робе темељно јамство благостања, гледало се прије то јамство само у непомичности с кућног прага. Нешто од тог менталитета живи још вазда међу нама и у најнапреднијим земљама. Сетимо се само. да је одмах после Уједињења било доста и високо наображених људи, који су озбиљно тражили да држава све наше исељенике расуте по свету о свом трошку врати на стара домаћа огњишта. У том тражењу чује се глас најдревнијих предака. континуитет назирања како је владало свагда, а негђе влада и данас. Спартанци су бранили својим држављанима да се исељују, и нису трпили међу собом странца. У Старој држави јеврејској били су странци у многом погледу презрени као што то произлази из толиких места Старога Завета. На пример кад Мојсеј каже: „Из руке туђинске немојте узимати ниједне ствари.“ Али не живи ли исти дух иу нашој пословици: „Нашишу по пунишу, а туђишу по понишу (нашем пану чашу, а туђину пола чаше), и не лежи ли као неки одиј на речима „странац, јабанџија, куфераш2“ У Тибиету је странцима још данас забрањено унићи у град Џпаззи. Ескимоси верују да у жилама белих људи тече пасја крв. Индијанско поеме Инка у Перу-у сматрало се децом Сунца. Али ево још у ХИ. веку плаћали су страни трговци у Лондону једну трећину више царине од домаћих. Управа града била је овлашћена странцима продају робе у сваки час забранити, Своју робу смели су странци продавати само 10 дана годишње, а били су дужни становати у неким одређеним гостионицама., Робу морали су вагати на краљевској или градској ваги. 1256. дошло је и до сукоба између Краља и Лорд Мера, М1сћојаз Вај-а, јер је вага била преварно удешена. Начелник се бранио да је вагу овако удесио у корист града и са знањем свих 500 већника (адлермен), а да је прије и краљевска вага била исто тако