Policija

== брђ ==

третеривања (као што су тврдили комунистички и други подмићени новинари); није ту било ни једностраног расветљавања «раката, јер у исто време беспристрасни и поштени писци, «странци, у својим делима прикавивали су исту слику и давали исту оцену бољшевичке стварности.

Из низа те књижевности пре свега и нарочито морамо назначити енглеску „Белу књигу“ 1918. год. која је била поднета енглеском парламенту и која се јавља као скуп материјала, готово искључиво добивеног од званичних представника Енглеске у Русији. и од других познатих енглеских држављана“) Са изузетном објективношћу та књига пружа слику "тортура и крвавих казни, погибељи чак и појмова хуманости и цивилизације, уношења шпиунства и разврата чак и у школе, итд. На крају свог излагања састављачи веле о својим подацима, да они „говори сами за себе, износећи слику бољшевичких принципа и метода власти, страховитих чињеница, жојима је та власт праћена, оних тешких економских последица и безбројних патња, које одавде произлазе“ 3)

Даље, познати професор Сорбоне Гарсон на седници „Зосје!6 дез рпвзопз“ у Паризу суштину совјетске владе и совјетског правосуђа овог доба карактерисао је оваквим ироничким речима: „Гледајте совјете; они се служе кривичним правом: они стрељају“.“)

Професор М. Липман, један од најугледнијих немачких жриминалиста Листове школе тврди, да „совјетски казненоправни систем може само потрести и уплашити, јер исти не одваја политичке максиме од правних путева и јавља се као Карикатура на суд и право и као сатира на идеју правне државе, коју никаква фиктиција не би могла да измисли“.“)

5) Ова интересантна књига изашла је и у руском преводу у почетку 1919. год. под насловом: „Енглеска Бела Књига“ (зборник извештаја о бољшевизму у Русији), изд. Штаба Донске Војске.

а) Исти су закључци и у америчкој „Белој Књизи“, где је изнето још више ужасних факата и слика, а такође и у делима других независних странаца (а у том броју и представника радничке класе), који су посетили Русију и на лицу места макар у неколико упознали се с тим жовјетским „рајем“. ·

5) Кеуџе ре:Непнај те“, 1922. 1—8, р. 72.

9 Ргоћ. М. ЏМертапп, предговор у горе спом. делу д-ра Галина стр. 68

уж