Policija

— 67 —

КОНГРЕС ПРАВНИКА.

Још '1922. године друштво „Правник“ у Љубљани дало је иницијативу за приређивањем и одржањем правничких са"станака на којима би се расправљала чисто стручна питања «с једне стране, и вршило међусобно упознавање и зближавање наших правника са друге стране. Покренуто је питање „јитејеп- Таса“, који је пре ратова био одржаван и који је несумФњиво био преко потребан у ново створеној националној и политичкој ситуацији.

Идеја словеначких правника, ма да споро, ипак је узимала маха, добијала све већи број присталица у Загребу и Беотраду, док најзад у месецу мају 1924. 'године није дошло до ужег састанка неколицине правника у Загребу, где су дошли "представници словеначког „Правника“ и београдског „Правзничког друштва.“ На томе је састанку одлучено: да се у ме«сецу септембру одржи у Загребу један Збор правника из целе "вемље, те да се на њему продискутује питање о потреби оснивања и одржавања сталних Конгреса свих правника са целокупне државне територије. И тај Збор је заиста и одржан лањске године од 19, до 21. септембра у Загребу, и на њему су прочитани, дискутовани и примљени Статути Конгреса Правника Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

По тим статутима, Конгрес Правника је потпуно само«стална и независна институција, то је потпуно ново правно лице које има своје чланове, своју управу, свој циљ и дело«еруг рада.

Чланом Конгреса Правника може бити сваки онај дипломирани правник који се упише са годишњим чланским улогом год 120 динара за правнике слободних професија, односно са чтлогом од 60 динара за правнике у државној или самоуправној «служби.

Управа Конгреса била је овако сачињена: Из Љубљане жг. Д-р Данило Мајарон, адвокат; Д-р Јанко Бабник, председник «Апелације и Д-р Метод „Доленц, професор универзитета; за Загреб гг. Др. Ладислав Полић, проф. универзитета; Д-р Дуапан Пелеш, Министар на расположењу и Д-р Анте Верона, тодпредседник Стола Седморице; из Београда гг. Ђока Не«сторовић, државни саветник у пен., Д-р Божа Марковић, про-