Policija

— 678 —

фесор универзитета; Др. Љуба Стефановић, адвокат и Мих. С. Златановић, судија. |

Циљ Конгреса јесте: прво, да се југославенски правници особно упознају и усмено измене своје мисли; и друго да по„ближе упознају правне односе појединих правних подручија државе и да суделују у приправљању разборитога законодавства Краљевине на свима подручјима права.

Најзад, што се тиче делокруга рада он се види из чл. 2. статута. Јер док су Удружења Правника у Љубљани, Загребу, и Београду остала и надаље покрајинска удружења, — Конгрес Правника је она организација која не зна ни за покрајинске ни за племенске, нити ма за које друге државно-правне границе у унутрашњости наше отаџбине.

Конгрес Правника је оличење и персонификација једне и недељиве правне структуре Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. |

Запојен тим духом правничког јединства у свима гранама државне и приватне радиности, Збор Правника у Загребу је најзад одлучио у своме закључку још и то: да се Први Конгрес Правника Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца одржи у Београду у току 1925. године. Извршујући ову одлуку, Управа Конгреса на своме састанку од 21. јуна тек. године одлучила је: да се Први Конгрес одржи од 18—20 септембра у Београду са једним излетом у Шумадијске крајеве на дан 21. септембра.

Ово је историјат Првог Конгреса Правника наше Краљевине, који је пре неки дан одржан и закључен у Београду.

ж

Значај Конгреса Правника јесте идвишеструки и врло велики. По своме броју учесника, наша држава не памти Конгрес, који је бројао 1.200 учесника, колико је било учесника на овом Првом Конгресу Правника из целе државе. Сала Народне Скупштине била је дупке пуна за време рада, Сала Хотела Касине и Париза морале су да буду спојене ходником за време банкета, највећи брод „Александар“ једва је примо преко хиљаду учесника, а при излету за Аранђеловац две машине једва су успеле да превуку петнаест препуних њ отворених вагона излетника.