Policija

= =

везе између лица, а не и између животиња. Сем тога, у овом случају увређени супруг не би имао права ни да тражи развод брака по основи извршене прељубе, јер се такво гледиште не би могло извести ни из прописа Срп. Грађ. Зак. (5 94) пошто ни тамо појам блуда, односно прељубе није дефинисан.) Али да ово законодавчево становиште није на своме месту не треба нарочито наглашавати. Радње ове врсте, као што «су скотолоштво и педерастија, много су неморалније и у већој мери вређају личност другога супруга и његова морална осећања, него права обљуба, па би требало да представљају законски основ за развод брака. По обичајном правуг) и противприродан блуд служио је не само као основ за развод брака, него је сачињавао и елеменат самог браколомства, али за разлику од праве прељубе, преступница није онакажавана као кад би извршила праву, природну обљубу са другим лием, већ је само отпуштана.

Ш

1. — Српски Кравични Закон не садржи никакве специлалне одредбе о доказивању браколомства, те се због тога у даном случају имају употребити сва доказана средства предвиђена у глави ХУП, 55 220—239 срп. крив, пост. и то, не само за констатовање самог акта обљубе, него и за утврђивање кривичне одговорности њених извршилаца. Међутим нека страна законодавства, као француско, белгијско и др. одступају од овог општег правила утолико уколико противу саизвршиоца дозвољавају као доказ једино хватање на делу, и тисма или какве друге писмене саставе које је он лично написао, и из којих се да извести несумњиви закључак да је стајао у недозвољеним полним односима са браколомницом.“) Ово одступање правда се тиме, што су други докави по овом питању доста несигурни и што због тога могу дати маха под- · метањима, јавним скандалима и на тај начин више наудити

) Противно Марковић, Породично Право, Београд, 1920, 85.

5 Податци из нашег обичајног права, у колико то није другачије озна"чено, забележени су према резултату наших сопствених испитивања народног живота и народних обичаја.

3) Види: батсоп, ап. 338, ји. 32 и даље; Сатаца, п. 2172; Сћаџусац е НенНе, п. 1658.