Policija

= 490

с другим лицем, осем са својим браччим другом, а муж само овда ако би држао милосницу (конкубину) у својој брачној кући. Као равлог за одржање тога система наводи се да је женина прељуба са социјалног становишта много тежа од. мужевљеве, јер за собсм оставља много веће и горе последице. На првом месту женина ванбрачна обљуба даје могућност да се у породицу унесе туђа крв, и на тај начин законитом мужу неверне жене наметне и ванбрачно дете, с обзиром ва правило: рајег 15 езе аџет пирбае детопзгат. Затим веле јавно мњење, о коме законодавац мора колико толико водити рачуна, је увек склоније да исмеје изневеренога мужа, него изневерену жену. Даље женина прељуба се обично дешава у самој кући, такорећи ва очиглед свих укућана, па зато оставља рђав утисак на децу и њихово морално и породично васпитање, док се мужевљева прељуба већином догађа ван куће па због тога и не оставља за собом све те рђаве последице. Најзад вели се, да је жена сва од чула и од осећања, да је њено срце увек јаче од њеног разума, и да кад се једном упусти у односе ове врсте с каквим мушкарцем, она се толико заборави да се своме љубавнику и срцем и душом потпуно преда, а према своме мужу охладни и изгуби готово: сваку наклоност и поштовање. Па не само то, већ је њена. лакомисленост у стању да је сасвим отргне од њеног дома, да је натера да напусти свога мужа, и да на тај начин за. свагда прекине све везе које су је везивале за њено огњиште, ва њену децу и породицу. Муђутим муж и кад учини неверство према својој жени, он то чини понајчешће у моментима. пролазног, тренутног, страсног заноса и узбуђења, у моментима кад не може да одоли полном нагону, али он је и тада у стању да очува своју чисту и непомућену љубав и искрено: поштовање према својој жени, и да на тај начин сачува и одржи ред и мир у својој породици.)

Насупрот томе, противници неједнаке одговорности наводе следеће противразлоге. И мужевљево и женино браколомство имају једнаке последице, не само с моралног, него и

5) Види: Дагпапд, п. 2151; Сћапуеац еђ Неће, п 1628; Вјацеће, Еде: ртанаце зиг Је соде репај, 1. М, 172; Веде), Моцусан Ттане де |" адшеге,.., 1826, 11; Живановић, Бранич, 347; Дабић, 105—106; Миљковић, Бранич, 1903 127 и даље.