Policija

— 806 —

Г.Г. Др. Метод Доленц, професор Универзитета у Љубљании Др. Јосип Весели, адвокатски приправник у Сарајеву.

Може се рећи, да је рад у овој секцији био најмирнији и најбрже готов Разлог је био врло прост: научно узевши, „ова теза нема својих противника. Разлози за њено неспровођење више су практично-финансијске природе. Са тих разлога секција је у пуној сагласности предложила и Конгрес у тленуму прихватио следећу резолуцију:

Пројекат закона о судском кривичном поступку, глава двадесет пета о накнади штете неоправдано осуђеним лицима -треба допунити наређењем:

1. Да се накнада имовинске штете призиаје и за нео"правдани притвор и истражни затвор;

2. Притвор и истражни затвор не оправдан је, ако је кривични поступак против затвореног лица правноснажно обустављен или је то лице правноснажно ослобођено од оптужбе, једно и друго из разлога, што то лице кривично дело, за које је затворено, није учинило или што његово дело по „закону није кривично дело;

3. Накнади нема места, ако је то лице само намишљњено или из крајњег нехата узроковало своје лишење слободе;

4. Накнађена свота има се вратити држави, ако то лице услед поновљења кривичног поступка буде осуђено на казну лишењем слободе једнакога или дужег трајања од притвора и истражног затвора. Ако је покренуто поновљење кривичног "поступка пре исплате изречене накнаде, ова ће се исплата „одложити до довршења поновног поступка.

Питање нотаријата.

Ово питање је у исто време и последње које је Стални чОдбор ставио на дневни ред. Референт је по оввј теми био Г. Др. Иван Грашић, нотар из Крањске Горе, а кореферент Т. Ђорђе Јанс, Судија Апелационог Суда у Скопљу.

Оба референта, као и пленум Конгреса сагласили су се у томе, да Институцију Нотаријата као такву треба сачувати и преустројити у крајевими где и сада постоји. Постепено и „опрезно уводити је у крајевима, где је до сада није било. Али је пленум одбацио предлог секције, да се на правним факул-