Policija

— 125 —

командитног друштва или друштва са ограниченом одговорношћу и на друштва за појединачна предузећа. Казуистика. очигледно је последица више типова друштава. који одговарају различитим трговачким законима у Краљевини. Запажамо, да у тексту нема навода овлашћеника, а држимо, да би био потребан и нарочити додатак садржине, да се ради о примени норама само за случај, ако су наведени органи ову радњу заиста учинили. Овај додатак имају и други инострани закони, који регулишу исту материју, па није сувишан, јер би се могло иначе закључивати, да имамо посла са легалном фикцијом кривње код свију управних саветника и т. д, шта без сумње није било мишњљено.

У. Главни правац горе изложених нацрта креће се очигледно по старим путовима казненоправне идеологије да зосјећа5 аеИтаџете поп рогез!, а да су одговорни органи, који воде послове зостећанз фек онда, кад их Пог ди лична кривња. Оправдано је, да се не увађају никаква „корпорацијска злочинства“, која, разуме се, после банкрота и онако не би могла положај поправити.

Ипак држимо, да треба имати при решавању проблема о одговорности органа по казненом праву ове моменте у вилу: Све споменуте деликте органа трговачких предузећа треба нормисати на идејној основи, да се у једну руку ради о упоредним злочинима и то стечајника, који газдују својом власипином имовином, а у другу органима стечајника, која газдују шуђом имовином. Сви ови злочини не могу бити квалификовани ни за превару ни за крађу, већ свака група за се треба да буде де ит зи! депег!в. 6) Казна по злочинце, који су газдовали туђом имовином на тај начин, да су носиоца те имо вине притерали до банкротства, морала бибити неџспоредиво строжа него ипио је данданас, а нарочито сшрожа него казна. за сшечојника, који је упропастио своју имовину. Да постане казнено правна норма о маломарном оштећењу веровника. ефикаснијом, треба, да се по угледу свију других нацрта промени застарело наређење, да стечајник заслужује казну, „ако је нове дугове правио пошто је из биланса видео или морао видети да његова имовина није довољна за подмирење ни половине дугова“, тако, да се ове две речи „ни половине“ бришу. Ако остане код до сада постојећег текста нашег на-