Policija

— 126 —

црта, иностранство неће имашп поверења у наша трговачка предузећа. в) Нарочито треба — даље — установити легалну могућност, да се органима фалитних трговачких предузећа, који «су осумњичени због оштећења веровника предузећа, заплени све оно, шта су награбили с лошим, газдништ вом са туђом имовином у свој џрећ. Конфискација морала би ићи у корист веровника банкротних предузећа. Пошто је познато, да такви „органи трговачких предузећа радо главниче своје грдне про„фите у туђим државама, требало би створити конвенције међу · државама цивилног света, које би гарантирале међусобну ексекуцију таквих улога. Све су, дакако, државе подједнако интересиране на том, да се побијају махинације ових пијавица а телу народне привреде. · (Љубљана) Проф. Пт. Метод Доленц

ПРАВО ОДГОВОРА И СЛОБОДА ШТАМПЕ (Чл. 26—29 закон о штампи од 6. августа 1925.)

П Основ и карактер права одговора.

Ако постоји неко право које ужива једнодушно одобра"вање, то је право слободног исказивања мисли било писмено, "било усмено. То право се више не оспорава озбиљно. Нарочито што се тиче слободе и исказивања мисли путем штампе, питање се више, у главном, не дискутује. Слобода штампе је · свакако једна од најсолиднијих тековина модерног века. „У осталом, а то је најјачи аргумент за слободу штампе а уједно и гарантија те слободе, сва средства употребљена против штампе показала су се на крају без довољно ефикасности. Зато је с правом један новинар могао поносно узвикнути мислећи на штампу: „То је наковањ на коме су се поломили сви

чекићи, то је чекић који је разбио много наковања“. ') Али, као што се већ из овог поклича види, штампа не

преставља само велику отпорну моћ; она је и сама прво"класна сила у друштву, „четврта власт“, ако не и извор свију

7; Риђеећ Де јопгпаи те (Рапз 1892) р. 307.