Policija
—- 132 —
"биле основане на посматрањима, хтела да наметне стално“
покретној и променљивој стварности. Случајеви права одго--
вора могу бити бескрајно разноврсни и ниансирани у њиховим детаљима, као што је и сам друштвени живот чији су
они једна еманација. Али се у главном може рећи, да сваки:
случај вршења права одговора потпада мање више под једане од ова три шефа, и да се према томе право одговора оснива: на различитим идејама у разним случајевима и објашњава на:
различите начине. Али и поред тих различитости сви случајеви права од-
говора имају један даљи заједнички основ и објашњавају се“ једном истом основном идејом. Право одговора врши на јед--
ном уском домену исту функцију, коју имају морал и право-
у опште у друштвеном животу. Оно има, у сваком случају“
његове употребе, за циљ да одржи равнотежу између су-
протних активности и интереса. Оно је, дакле, основано нг.
потреби равнотеже, без које нема друштвеног живота, коју
. управо идеја друштвеног живота имплицира. Оно је израз,
потребе да се васпостави равнотежа између оних које пре.
ставља лист и лица именованог у неком чланку тог листа.
Од те две стране, појединаца и штампе, несразмерно је јача, ова последња. Равнотежа, која треба да влада између њих, може бити повређена само од ње. То је потребно истаћи, да,
би се имала потпуна престава права одговора. Право одговора које треба да поврати поремећену равнотежу, појављује се као гарантија против те велике друштвене силе коју
к
преставља штампа. Њима се могу спречити неке њене злоупотребе. Оно је средство одбране појединаца против свемоћи“
штампе, брана од њене тираније.
Од особитог је интереса подвући да право одговора“
бране са једнаком јачином и индивидуалистичке и социали-
стичке школе. Те противничке школе слажу се у томе да је-
нужно да постоји право одговора. Карта индивидуализма,
Декларација Права Човека и Грађевина у члану 11 каже:
„Слободна комуникација мисли и мишљења. је једно од најдрагоценијих човекових права; сваки, дакле, грађанин може слободно говорити писати, штампати, стим да одговара за
злоупотребу ове слободе у случајевима законом одређеним“,. а у члану 4: „Слобода се састоји у моћи да се чини све ш о