Policija

— 634 —

ност, у облику генералне делегације, да назоре друштва с томе шта је ред, доведе до потребне важности (у нав. делу стр. 142).

Као што видимо, назори о јавном интересу променљиви су. Законодавац, поред све моћи предвиђања могућих односа. у друштву, није, ипак, у стању све то нормирати. С тога и. проф Рјетег веома правилно схваћа кад вели: главни задатак,. имено одлука о томе, да ли у датом случају постоји јавни интерес, законодавац је принуђен оставити управној власти.

"Ова потреба доказује се, у првом реду, према полицијским јавно-правним ограничењима индивидуалних права. Свако: субјективно право појединца, било у области приватног права (својина ит,д.) или она која произлазе из јавног права — а. овде су пре свега од важности права слободе (слободе збора и договора, слободе вероисповести, слободе радњи ит.д.) зајемчено је само у границама, које Постоје у иншересу јавног реда, сигурности и наравствености — у монографији: Етпгејтесће ипа дНепШеће птегеззе стр. 4.

Оштећења која би могла настати за приватне интересе, предузимањем дотичне делатности, не узимају се у обзир. На пр. да ли ће од намераване делатности наступити поскупљивање радне снаге, или већа конкуренција и томе подобно.

Изузетак од овога представља случај давања одобрења за подизање радња из чл. 31 закона о радњама као и сличних предузећа на водама и томе подобно. При овоме се узимају у обзир не само опасности и штете које угрожавају полицијске интересе физичким дејством постројења, већ и такве штете, које могу настати за појединачне интересе.

(Наставиће се) Коста Ј. Јанковић,

нач. Мин. Ун. Дела.

из ФРАНЦУСКЕ ПОЛИЦИЈЕ,

Јеап Старре Директор „Генералне Безбедности“ у Француској Дирекција Министарства Унутрашњих Дела, која се брине о полицији, је „Генерална Безбедност“, која је установљена први пут под другом Рестаурацијом, и од тада се