Policija

— 620 —

већ и о етичко-социјалним појмовима народа, у чијем интересу ради кривично правосуђе. Ова пажња према мотивима кривичних дела доноси у сферу кривичног права важан социално етички критеријум, који даје потребну и добру допуну садашњим класификацијама кривичних дела и криваца, удубљавајући квалиташиван моменат поред квантитативног.

И наш нови пројекат зазненог законика прихватио је ту идеју и са њом везани систем паралелних казни. Поред робије он ставља зашочење, а поред строгог затвора обични зашвор, те препушта суду у нарочитим случајевима, који су назначени у закону, изванредно ублаживања казне по слободној судској оцени, где суд није везан ни за врсту, ни за меру казне. Само нажалост горње лепе и праведне идеје нису спроведене у пројекту широко и са потребном доследношћу. Даље, пажња према мотиву помаже нам, да боље расветлимо и питање о оним нарочитим циљевима, којима се може и мора тежити, уређујући врсте и форме казни. | -

Видели смо, да са етичко-социалног гледишта мотив кривичног дела може бити или негативан, или позитиван. По нашем мишљењу, нема ни могућности ни потребе да поправљамо оне, који су учинили кривично дело из мотива, који је позитиван са етичко-социалног гледишта. У тим случајевима потребне су казне, које теже искључиво обезбеђењу друштва и када могу бити тешке, неће да донесу кривцу неку срамоту. Те казне треба да у погледу њиховог уређења и режима одговарају изразу сизофа ћопезта, који је за њих усвојен у нашој науци. Погрешно би било да код ових случајева тежимо циљу застрашавања (као што је то, · например, предлагао чувени Фр. ф. Лист), већ услед тога, што горња категорија криваца по својем карактеру, развитку и менталитету може да се руководи много узвишенијим мотивима, него мотив страха. Обратно, као што сведочи искуство прошлости, мотив страха има за горњу категорију најмањи утицај, јер чак и најсвирепије казне које су тежиле застрашавању, никад нису давале добре резултате, а чак и обратно често пута изазивале су огорченост и озлојеђеност у оним категоријама криваца, чија дела су хтеле сузбијати: У колико у горњим случајевима није потребан ни циљ поправљања, јер нису мотиви дела ни прљиви, нити гадни са