Policija

ТВ

гриторију, само зато да странце увуче у замку“. То начело важи и сада. Странци који нису опасни за јавни мир и ред и чије присуство није ни опасно ни незгодно не могу се про-теривати. Овога средњег мишљења су највећи правници свију зе'маља између којих наводимо чувена имена Депање-а, Бека, "Фиора, Мартини-а, Мерињака, Пиле-а, Ризије-а и Веса.

Ова идеја је, сасвим практично, заснована на праву и „дужности сваке од држава. Свака држава има као своју прву мисију задатак да бди над своме сопственом опстанку. Свака мера претеривања учињена из разлога осигурања државе че „може се отуда узети ни као самовољна, ни као апсолутистичка То је право државе које она врши у вишем интересу свога "самоодржања.

Отуда се из једне државе може странац протерати, ако је опасан за њен опстанак, чак и за случај ако је то противно њеном унутрашњем праву (уставу и законима). Ово је извађено из једне међународне пресуде изборног суда у спору између Чили и Перу. Спор је повела република Перу поводом тога што је влада републике Чили у 1883. г. протерала са своје територије католичке свештенике који су у пограничним областима агитовали за Перу, и ако закони републике Чили не предвиђају протеривање. Суд је узео да у материји протеривања странаца, у једном међународном односу, међу народни обичаји имају вишу вредност од унутрашњег за конодавства.

Све европске земље — сем Енглеске — познају ту меру ти имају законодавство о њој. |

Америчке земље имају — после рата — законодавство о протеривању са много строжим одредбама од Европљана, Овде се нарочито истичу Северне Сједињене Америчке Државе, које се боје сувишне имиграције и које су преплављене странцима.

Вредно је забележити и закон Совјетске Социјалистичке Руске Републике од 29. августа 1921. године. Његов чл, 1. је Хховољан да објасни комунистичко гледиште на право азила. По њему: странци, чији начин живота, актуелност или владање буду били сматрани као неподударни са начелима и начином живота радничке и сељачке државе могу бити про-