Policija

— 748 —

кривцима за та дела помаже да се прикривају или да је он сам за та дела због недовољних доказа ослобођен на суду.

Ми смо навели све случајеве које српско казнено згконодавство наводи као довољне за изрицање протеривања.

Ми из свега изреченог констатујемо да су ови случајеви недовољни, да се под њих подведу сви случајеви, у којима међународни обичаји, па чак и резолуција Института за Мебународно Право сматра да има оправдања за протеривање.

Значи законодавство је недовољно.

Потребно га је мењати.

У коме правцуг

Ми смо у немогућности да нађемо само једно решење. Оно које је усвојио француски законодавац од г. 1849. и које је ипак Француској сачувало репутацију најгостољубивије земље.

Његово је решење просто. Министар Унутрашњих Дела уопште, а префект у пограничним департманима (са правом жалбе на Министра) једино су овлашћени да изричу меру протеривања странца из земље, за случај ако би ма чиме се Боказао недостојан и неблагодаран за гостопримство, које му се чини. Везивање ове одлуке за потпис министра односно самога префекта довољна је, и у теорији и у пракси, гарантија да се неће никада приступити једном арбитрарном протеривању и да ће се увек водити рачуна о томе да протеривање не изазове међународну затегнутост са којом другом државом.

Држимо да би било добро да се и у нас донссе једна одредба ове природе и да протеривање странаца изгуби карактер казне и судске одлуке (полиција суди иступе), него да буде једна чисшо администрашивна превеншивна мера. С сбзиром на наше прилике налазимо да би доношење ове одлуке ваљало поверити само великом жупану (али без права да он По делегира на друге, као што се код нас увек ради, на пр. издавање пасоша), а да протерани има у року од два дана право жалбе на Министра Унутрашњих Дела. Да жупан трећег дана акта пошаље Министарству, где под потписом самог министра истога или сутрашњег дана се има донсти меркторно и извршно решење, које ће се истога дана телеграфски саопштити жупану.

Ми верујемо да ће се интереси државе, њеног политичког опстанка и њених односа према иностранству овако нај-