Policija

— 893 —

-тали у име либерализма или позитинизма, а други прокли"њали и блатом каљали у име вере, правде или у име друш«твеног и моралног уређења. Застарела схватања, предрасуде, лажни обзири, урођени мизонеизам понеких људи од науке, већ у самоме почетку отворише безобвирну борбу са школом, стадоше као непремсстив јаз између њених засада и служ"бене науке. Требало је да прође више од пола века, био је погребан непрекидан неуморан рад целе једне чете великих учитеља и неустрашивих ученика да би се закључци њихозвог егзактног научног истраживања раширили у целоме научноме свету, да би продрле у укочене нееластичне душе дрсжавника, да би победили крутост правника; требало је да прође пар генерације да би школа дошла до своје коначне победе. А то је било тим теже што и овде као 'и код дарвиснизма нису одлучивале научне чињенице него у првоме реду јавно мишљење, или, тачније да кажемо мишљење лаичког мнеупућеног мноштва и оних неколико исто тако неупућених ваучника који су се поводили за мноштвом како не би били присиљени да промене своја мишљења о човгку као морал„номе бићу обдареном слободном вољом.

Ма шта се говорило и писало ненаучним или природно научним начином о Ломброзовом схватању злочина и зло"-чинца и у опште о Ломброзовом учењу о еволуцији човечије психе, једно мора увек да прихвати И лаик и слепи противних Ломброзових теорија: стара школа је злочин изучавала жао социалну појаву, те би истраживала како да се казни ч0„век који је починио злочин; нова школа напротив испитује „екључиво злочинца и не говори о казни него о путевима и начинима како да злочинац буде што мање штетан својој "средини. Док се стара школа бавила искључиво злочином и „одмеравањем казне, позитивна школа има пред собом једино "човека који је починио злочин, једино злочинца као биће би„етичко, психичко и социално. Она не истражује само његово "тело, не мери само индекс његове лубање и количину игее у мокраћи, како неки хоће да мисле, него одређује каракте"ристике његове психе, т. ј, испитује његове психичке квали"тете, бави се његовим вољним, емоционалним, афектионим „особинама. Иде и даље. Попут свих егзактних природних најука истражује ти утврђује све околности у којима се јавио та