Policija

—- 395

игноришу резултате школе или да говоре, пишу и шире лажи о школи, о њеним теоријама, о њеним истраживањима и о њеним закључцима.

Камен смутње за необавештене а главно срество напада за обавештене и полуобавештене противнике била је Ломбровзова теорија о тако званом ређеноме злочинцу (де паџеше пао). Већ на другоме конгресу криминалне антропологије. (Париз 1889) одлучено је да се састане међународна комисија у којој су Готогого, Гасаззарпе, Вепефск, ВегшПоп, Мапоиугет, Марпап и Гета! требали да утврде антреполичку разлику између поштеног човека и злочинца. Али како се ови никад нису ни састала, и како је Мапошугег оспоравао могућност самог упоређивања; и како су присталице Готбгогоуе отсуствовале са трећег конгреса одржаног у Брислу, 1892 г., убрзо се почело говорити да је антропоношко криминална школа, „умрла па и покопана“. Узалуд су Уап Нате, Рпш, Зетаг, Корет, Татпоузка и физиолози Мо!езсћоћ и мало после Сћагјег Еаеће! покушавали да бране шкоту и њеног вођу Цезара Ломброза од неумесних приговора: рад италијанских криминалиста Рета, Оогојао-а РигПезе-а, 1,а5ст-а, ОПуеп-а, затим · Кигеџа и других на страни, доведе до триумфа на петоме конгресу у Женеви 1896, Јер нико и никад, па ни сам Ломброво вије рођеног злочинца замишљао као биће „искључиво одређених анатомских особина него као резултанту свих могућих и пренаталних и постнаталних утицаја. Није дакле урођени злочинац проблем само биолошки дакле анатомофизиолошки и психолошки, него је такође и социолошки. Што је Ломброво углавноме настојао на утврђивању анатомофизиолошких карактеристика урођеног злочинца потпуно је схватљиво како је већ напоменуо Долпо: Ломбзрозо их је наиме пронашао а био је у првоме реду антрополог и лекар. И ако су ово још давно истицали његови ученици (Регт, Госга). има их (Танје) који то нису разумели и који су тврдили да је Ломброво истог мишљења и да је падао у противречности, То је нетачно. Већ у првим издањима својих књига говори | о утицајима социалним, психичким и геофизичким, а што те утицаје није обрадио, и што се у главноме задржао на особинама тела не смемо му пребацити, Како је Лоциа проту“ мачио у Ломброввој споменици још за његовог живота, ква-