Policija

— 897 —

то су само били први успеси, први кораци у научном испи-тивању злочинца, а државници су још увек занемаривали нову школу. И сама Италија у свом пројекту казненог законика 1888 год. уопште не води никаквог рачуна о резултатима позитивне школе. Ипак ништа више није могло да заустави школу у њеном све бржем подизању, па ни сами највећи удар — други конгрес криминалне антропологије, Јер су после деведесете године радови већ многобројнији, а нови часописи се јављају широм целога света: у Брислу, у Риму, у Мадриду, у Напуљу и другде. Тако да су на трећем конгресу у Брислу одржаном 1892. год, и највећи противници Ломбросови, као "Мапоитег, Заттате и Гасоззасте, били присиљени да признаду „Ломброву да је он први почео да. испитује злочинца да би протумачио злочин. Али тек око 1900 год. школа се стала примицати својој коначној победи. Нова научна друштва криминално „ачтрополошка или слична основаће се на Хавани, у Буенос А|ресу, на Хаиту, у С. Салвадару, у Јапану, у Аустралји ит. Д.; основаће се луднице за злочинце, склоништа разне врсте, радионице за непоправљиве, посебни заводи и насеобине за скитнице, епилептичаре и друге: падавичар ослободиће војне дужности; у Јужној Америци иу Пенсилванији многе тамнице претворише у поправилишта а у другима уведоше користан рад. У исто време физиолог Уттшег, ОпујИћ5 и други наставише антропоментријска испитивања рођеног злочинца. Нарочито су важна мерења Олјјшћза вршена на 4000. затвореника које су довршена и публикована тек 1913. год. Од свих држава и по уведеним реформама и по броју научних радника на првоме месту треба споменути Белгију у којој је уведен систем т.зв. узлорљене казне који је школа толико заговарала. После Белгије и Кубе долази Америка за уре Ђењем неодређене казне и Холандија у којој се у Амстердаму 1900 год. одржао ТУ. конгрес криминалне антропологије

И ако и ново схватање које је наука имала о злочинцу, и рерорме уведене свуда у свима државама света и у кривичном закону, и'у кривичноме поступку, иу уређењу казниона, и у научној полицији, у ствари несумњиво имају своје торекло у учењима Школе, често се то заборављало и превиђало, јер успеси постизавани после тешке борбе долазили су постепено и некако природном еволуцијом. Тако и онда

.