Policija

— 463 —

«својио. Али ја претпостављам да нико више није имао изтереса да га тражи.

Шетајући као и ено у јутру обалом Вијорне, мислио сам на њега и питао се, шта ли би било да се нешто вратио.

Пошто сам прешао један мост, нађох се на ливади, кад угледах Брумела.

Он је стајао непомичан на обали реке.

Ма да сам му полако прилазио, он осети моје присуство ни окрену главу. Ја га зввнух; он дође тешким, фаталним ко. раком... Ја га помиловах а он ми одговори трљајући своју мршаву главу о моје раме.

— Сиромах стари! промишљхах ја.

Изгледало ми је, као да се у једном тренутку он надао да ћу му помоћи, али је опет из искуства знао, да ако се сажалим на његове патње, он би се опет морао вратити свом мучитељу...

Он само полако и тужно зарже, обори скелетну, главу и, добивши изненада некакав елан (ах! онај његов стари елан када је имао снаге), јурну на један дебели храст и о њега размирска главу.

— Тако заврши Брумел, чији ми је случај доказао да и животиње по некад могу извршити самоубиство као и људи, рече Друар... а три године доцније, самоубијство пса Брутуса још више је утврдило моје убеђење.

4. М.

Дедатак 9. и 10. броју „Полиције“.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ НЕ МОЖЕ ИСТОВРЕМЕНО БИТИ И ЧЛАН ОБЛАСНОГ ОДБОРА, АКО УСЛЕД ТОГА ЗАНЕ-

МАРУЈЕ ОПШТИНСКЕ ПОСЛОВЕ.

(Одлука Државног Савета Бр. 9505 од 24. марта 1928. год.)

Председник општине В. у прошлој години изабран је за члана обласног одбора, али је поред тога задржао и положај председника општине. Међутим услед послова у обласном одбору био је принуђен, да чешће одсуствује од дужности пред-