Policija

— 1075 —

„дидатске листе коју опет МЕ би састављала влада, већ наро"чита комисија. Потребно би још само било да ова комисија буде организована тако, како би пружала довољне гарантије да ће за кандидате бити бирана само лица у сваком погледу «способна за положај административног судије. Напротив по декрету од 1926. влада је у избору једне четвртине саветника друге и једне четвртине саветника прве класе скоро сасвим слободна. У декрету је само речено да ће се ти саветжици узимати између активних и бивших јавних функционера. Тако су у међу-департманским префектурским саветима остала ипак отворена врата за владине љубимце и штиЋенике. У толико реформа префектурских савета, реализо-. вана декретом од 1926, није префектна.

Али она није ни потпуна, а то зато што члановима меЂу-департманских префектурских савета није загарантована ни сталност ни непокретност, па према томе ни њихова потпуна независност од активне администрације. Није било довољно одвојити префектурске савете од активне администрације укидањем префектовог председништва; требало је још префектурским саветима осигурати потпуну независжност, јер то је неопходно за свако судство па и за административно. „Осим независности и... непристрасности које су за судију и за странку последица непокретности — каже „Бат! — Оттопг — тај принцип даје и једну другу корист. Он обезбеђује одржавање извесних традиција јудикатуре, које много значе у знању судије, и извесних навика у достојанству које су посљедица карактера тела која заслужују и којима сви грађани указују поштовање. Једно тело повећава увек углед својих чланова, оно их уздиже у општем поштовању, даје им утицај кога појединац има теже сам од себе. За суд су научна традиција и дух тела готово немогући, на: рочито у демократским земљама, ако их непокретност не штити од предузећа политичких партија... Судијски кор потпуно обновљен, да ли би он заменио судијски кор кога је ов жнасљедио»г Да ли би странке нашле гарантије код нових, журно импровизираних судија, од којих би се пре тражило њихово политичко вјерују него ли диплома, од којих би се тражила гипкост а не знање и независност» Такав би судијжки кор можда постао за владу средство за уплив, ако не и