Policija

100 5

ЗАПИСНИЦИ САМОУПРАВНИХ ТЕЛА

Самсуправних тела има три врсте: обласних, среских општинских, односно постоје облаане, среске и општинске амоуправе. Самоуправе среске постоје само на хартији, јер још нису уведене у живот, изузев у Србији и Црно Ј Гори где се оне налазе још под режимом старог закона о уређењу округа и срезова.

У раду самоуправних теда записници играју важну улогу. И ако они представљају (једну чисто формалну радњу, ипак у извесним моментима, они су од пресудног значаја. Тај значај нарочито се опажа кад се у примени појаве извесни случајеви, — које је због нејасности закона тешко расправити. За нас ће бити од интереса да расморимо одредбе закона о обласној и среској самоуправи. Требало би узети у обзир и пословнике, које су саме самоуправе прописале, али како ти пословници могу само разрађивати закон а не и допуњавати га и мењати, онда ћемо се истих дотаћи у нашим излагањима само онолико, у колико то буде од неопходне потребе. Ово и због тога што су пословници по областима разнолики и што их је свака област по своме нахођењу доносила. У главноме, ти пословници држе се оног привременог пословника који је Министарство Унутрашњих Дела било прописало 7. јула 1922. год. а који је у „Службеним Новинама“ објављен 30. августа исте године.

О записнику код области говори чл. 122. Зак. о обласној и среској самоуправи који гласи:

Ча. 122.

„Записник сваке седнице обласне скупштине, чим буде прочитан и одобрен у скупштини, доставља се у овереном препису великом жупану уз рецепис.

Велики жупан може у року од осам дана задржати од извршења одлуку обласне скупштине осим обласних уредаба, за које прописан поступак у чл. 66 овога закона.

Одлука постаје извршна и онда, ако велики жупан у року од осам дана по пријему записника извести обласни одбор, да нема намеру задржати од извршења одлуку скупштине или чим пређе 24 часа по истеку тога рока“.