Policija

— 1146 —

све то, ипак, доста речито говори о ономе чега бејаше у свести Мармонтовој.

|, Какав је сан талентовани и частољубиви Француз тада Могао снивати у земљи у којој извире Сава, када му се доноси топал и опет пун тајне поздрав отуда где утиче Сава»! У његовим је салонима владао прави краљевски живот, а у његовој су соби за рад стајале географске карте са чудноватим неким знацима, са заокружењима која је он лично повлачио и која је онда само он разумевао... Не, не — с мале Љубљанчице ваљало је столицу пренети на састав велике Саве и силног Дунава, а у ЈБубљану се могло долазити тек као гост драгога града у коме је започела светлити нова звезда краља Огиста од Мармонта!...

Нико није могао разабрати понеких мисли Мармонтових; нико није умео читати његову душу, и у њој оно што је било најдраже а најскривеније; нико није могао ни одмерити ни схватити куда се ка истоку отима поглед живих очију његових, које траже нешто што се још не сме казати — нико до само суви дух грофа Дошија!

Сада Доши није дуго двоумио.

Сматрао је за дужност да цара учини обавештеним о свему што бива. А можда је гроф био и завидљив што ће, како изгледа, маршал успети да на своју главу стави и краљевску круну!

То је, вероваше Доши, ваљало јасно рећи Наполеону; ваљало је јавити цару шта спрема будући краљ.

Он је све то тачно и учинио.

Наполеон је био велики човек који је умео ценити заслужне људе. Зато маршал Мармонт није био ни свргнут ни насилно уклоњен. Место тога је, у својству тајнога повереника царева, у привремену престоницу будућега краља дошао Пелен, особити један човек чије је врлине знао ценити свак па и маршал Мармонт а, изгледа, најбоље сам цар.

Х

Ж

Ж ж

Свако доба има своје људе — па су и замашни послоВи морали добити своје особене извршиоце.

Талентима Мармонтовим одговарали су најизразитији дарови тајног изасланика царева.