Policija

[146

Пелен је био ђак од најлепших талената и потпуне оскудице у новчаним средствима. У младо је доба постао тајник и сарадник толико слављеног беседника Мирабоа, за кога је остало уверење да је у позитивном знању био оскудан толико колико је био богат у ораторској вештини. Пе-

50

=

лен је Мирабоу тада био све и сва: радио је много, сувише, .

па ипак је, ако би, и без своје кривице, задоцнио са спремом. овог или оног списа и беседе, место награде добијао погрде

а и ударце. Напрежући се, тако, умом, Пелен је стекао огромно знање, и у исто је доба увидео да му је немогућно даље остати код Мирабоа, кога ненадно напусти и оде у _ војску. |

У војсци се Пелен још мање могао осећати задовољ-

ним, па зато отпаше сабљу и поново узме перо као једини.

извор за своје одржање: писао је романе и чланке за листо-

ве, па је, за хонорар, различитим старешинама и ђенералима

састављао извештаје и меморандуме које ће подносити својим претпостављеним. Тако се деси да Наполеон уочи један

ванредно вешто састављени меморандум, који је био њему упућен, па знајући да тако што никада не би био у стању

написати онај који је тај састав потписао, позове тога ста-

решину на разговор. Позвани је, после малога увијања, мо--

рао казати шта је у ствари. |

То Пелена доведе у везу с Наполеоном, који га од тога доба стане употребљавати за важне и поверљиве послове.

Више пута је цар нудио Пелена за посланика на страни, али се он државне службе никад није хтео примати. Желео је бити слободан, да би, човек од врлина, могао пуштати на вољу и своме пороку, навици на неуредно живљење и на бахантско оргијање, које је код њега периодично долазило и трајало по неколико недеља.

Такав је био поверљиви царев изасланик, који је једнога дана дошао у Љубљану, да, једва и запажен у друштву француских официра и готово нимало не мешајући се с народом, посматра како се око главе маршала и намесника. заокружује ореол краљевске круне. Своје опажаје Пелен је

достављао Наполеону непосредно. Све што је тада радио

поново показује његов изванредни ум. Кад је нашао да Дошијеве релације нису неосноване,,