Policija

С еив.

АНА

Пелен је предложио цару да се најпре опозове Доши, како, нико, па ни Мармонт, не би уочио оно што је по среди. Наполеон је то без речи учинио. Доши је био позван у Париз. Мармонт је међутим, баш тада био у јеку преуређења Илирије, и зато је, у интересу земље и послова, ваљало причекати; а чим је реорганизаторски рад већ довољно био упућен куда треба, дошао је курир који је донео поруку. Цар бираним речима позива пива маршала у Париз ради даљих договора...

Дана 26 фебруара 1811 године, полазећи у Париз,. оставио је маршал Мармонт Љубљану — да ни ње ни Илирије никад више не види. Према томе, судбину Илирске Краљевине и изгледе на њену круну, која је имала да сјаје од Марибора до Тимока, имао је овај знаменити човек у рукама свега годину и нешто више дана.

То је био један необичан сан о Јужна словенској кра-

љевској круни! ж Ж Ж

Цар је маршала примио онако како велики владалац. зна примити заслужног војводу.

Захвалио му је за све досадашње чинове, и замолио. га је да се спреми за нову и велику задаћу, да прими врховну команду над француском војском у Шпанији, додајући да га, ако успе, тамо очекује — готов престо.

Вредни је војник разумео прекор свога господара. Примио је нову и тешку дужност, и већ је при крају априла био на шпанској граници. У Шпанији је пуних петнаест месеци тукао Велингтона, али у страшном боју код Саламанке, 22 јула 1812, његова застава клону, Французи изгубишебитку, а Мармонт на челу своје војске би тешко рањен...

С колико би се части у даљу историју француску уносило име његово — да је тада и погинуо! Јер — кад ускоро поче тамнети звезда Наполеонова, Мармонт, познато је, не остаде веран цару. То не заборавља ни данашња републиканска Француска: Мармонтово се име не изговара, оно се: не пише, ниједна га установа не глорификује, ниједна престоничка улица називом својим не подсећа прода ка на личност негдашњега хероја...