Policijski glasnik

0ОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 20

мирнога сна, ни сербезна залогаја. Кад би очи склопио и кад би сан пао на његове трепавице, тада му се пред затвореним очима, јављаху страховите слике: он гледаше како се Љубица смешка на Иенада, како му пружа руку, како га мази по црној коси. Тада дрекне и скочи. Сан оде да уступи место још грознијој јави... Беше се већ готово распаметио. V. Дође и зима, насташе празници. Све дотле могло му се да се склања, али кад дођоше божићни празници, не може му се на ино : стаде да спрема иеченицу. Ту га нађе Ненад баш кад је печаницу наставио. — Помаже Бог ! — рече му. Ои плану, смрче му се пред очима, али с<з прибра ц, отпоздрави га. — Где си ти, море? — Ево ме. — Видим ! А знаш ли ти од кад се нисмо видели?. ... Шта ти је ?. .. — Није ништа, имао сам посла. — Каква посла кад ми кажу да си био ту, у селу ?... Он не одговори ништа. Ненад седе крај њега на једну гламњу. — Бога ми, љутим се на тебе! Кад је то себе било кад се последњи пут видесмо!... Тражио сам те сваки дан! Па имам и да ти се хвалим, море! Женим се... Њега подиђоше мравци, капа му паде с главе. — Шеним се, узимам Љубицу Радомирову. Сад о празницима ћемо и на прошевину. Не могу ти казати како смо весели, па ми криво што и ти ниси с нама! Љубица ми рече: да си је и ти питао би ли за тебе пошла, али ето, ја пре пожурио!... Ко пре девојци, оном и девојка! Него, наћи ћемо ми и теби цуру, знаш Марту; Љубица вели да је добра као добар дан... Али шта је теби ?... Велисава као да подузе стотину бесова, он скочи као махнит, упаде у кућу, и док се Ненад од чуда окретао, наједанпут загрме пуцањ и Ненадова рука клону... То би у тренутку. Док је Ненад дошао себи, Велисава већ не беше ту... Осетивши бол а видевши и крв, Ненад скоро побеже кући не знајући ни шта је било ни ко га рани!... А Велисав у ономе бесу докопа се плота, па с пушком У РУЦи, право кмет Мићиној кући. Кмет Мића је баш постицао ватру око печенице, па кад га смотри насмеши се. — Гле, Велисава! А од куд ти? Које добро?... — Није добро! — рече Велисав. — Шта, болан? — Убио сам човека... Кмет се укочи и иогледа га разрогаченим очима. — Шта рече ?! — Убио сам Ненада! — Ама шта говориш ти ?! — Убио сам Ненада!... Из ове пушке убио сам га, и ево ти^долазим да јавим, ти си власт !... — А кад си га убио ? — Сад, овај час од куће идем. — А где си га убио ? — Код моје куће. — А за што? — Кад Љубица неће бити моја — нека не буде ни његова! Чувши вику у дворишту укућани се искупише око њих. Кмет га погледа некако чудновато па рече: — Младене ! Иди ми дозови Јевту нандура. Младен отрча, а кмет се опет окрете Велисаву. — Ама, збиља, говориш ли ти истину ? — Истину! •— Их, мој синко ! Тегпко теби !... Шта си сад од себе учинио !|'А да то није било нехотице? — Није, хтео сам ! Кмет га испитиваше од сваке руке. Изнајпре му то све изгледаше неверица, али Велисав говораше тако убедљиво да му се морало веровати. Кмет Мића у први мах и не схваћаше све то, али кад дође себи он се распомами па стаде викати. Тек Јевта стиже а он онако љутит заповеди осечно:

— Вежи га па терај судници !... А ти, Младене, иди ми зови Ивка и Степана! Није прошло ни пуних пола сахата а кмет Мића већ беше код Ненадове куће. Срећом Ненад беше само рањен. Његова мајка већ беше дозвала Анђу травару те му зауставила крв и превилз рану. Велисава од суднице спроведоше у среску канцеларију, где га то вече оковаше. Тако освану и засеоку П црн Божић, јер нико не могаше више бити онако весео, од како је за тај догађај чуо, нити се онако веселити као што се пре веселио. VI. Велисав је само на једно јадиковао: што није убио Ненада. Није га се тицало ни ислеђење ни суђење, ни колико ће бити осуђен, нити што ће му имање на трошкове отићи — све је он бацио на страну. Једаи јидини бол тиштао је душу његову а тај је: „Велисаве свршио си — Ненад ће узети опет Љубицу ! к Све је признавао; товарио је на себе и оно што није као: да се два три пута накањивао да га убије, и да му се све измицала прилика, док му ето тада не дође сам под руку. Судови га осудише на осам година робије. И спроведоше га да издржи, а имање му оде на трошкове судске. . . Сад он отпоче живети другим животом, страшним животом робијашким. Мемла од казамата, зло друштво робијашко, ланци, теретан посао, муке, батине, презирање и гнушање светско — све то паде на његову душу као очово. Томе да додамо још и глас да се Љубица удала за Ненада, да су срећни* да му кућа напредује, да га у селу сматрају као ваљана и поштена човека!... То га уби са свим. Омрзну на све: и на Бога, који је толико неправедан, и на људе који му и иначе беху мрски. Огугла и батине, и гвожђе, и мемлу, и рад, и смрад; никоме се није тужио; никога ни за што није хтео замолити, нити коме шта помоћи •—- повукао се у себе, сам је са собом говорио, сам се себи зарицао да ће помутити срећу Ненадову, па да би незнам шга било!... — Та доћи ће ваљда дан да и ја изидем одавде ! И тако су му пролазили дани један као и други, пуни чаме и мржње. Најмилија му мисао беше како да Ненаду живот загорчи, па се само њом и бавио... Он никога није волео, па није ни њега нико. Сви су га мрзили и гледали да му напакосте. Он је трпео сва понижавања презирући оне који су га понижавали. Није се бранио од кривица што су му их подметали, иримао је казну као и хлебац. И проживе таким животом пуних шест година. Милост владарева о крсном имену — ослободи и њега робије. VII. Баш је било у очи Божића. Страшна зимска ноћ. Као да се небо заклело да земљу упропасти па послало све вихоре и нечасне да своја чудеса по њој нроспу... То је уједначило таман од неба до земље, па само бије у очи. Нигде жива створа на тој мећави све се сакрило и побегло: и тнца у дупљу и пас у кочину. Једини Велисав грца по дебелу целцу, једини он дао се на посао ; једина мржња не презаше ни од Бога ни од ђавола! И у крвожедном зверу можеш срце наћи, ал и у човеку што мрзи ■— никада !... Он је посртао, падао и опет се дизао. Ишао је корак напред а два назад, али је тек ишао. До зоре мора он стићи кући Ненадовој, мора окрвавити његову чесницу и печеницу, па ма се против њега и сами Бог заклео!... Мећава је беснила скоро до пред саму зору, па онда попусти. Он је корачао сав ознојен и испребијан са срцем пуним жудње за осветом : — Ама зар и овај Божић да му олако про^е !... Не, не, неће !... Па се маши у недра и ту напипа пиштољ, који је био напуњен, потпуно спреман да угаси живот човечији. — Још мало! — узвикивао је. — Још мало! Стићи ћу кад треба!... И опет је напрегао сву снагу...