Policijski glasnik

7(1

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

на кафу газдарицу, Амалију Фјодоровну, ма Да се тек пре недељу дана с њом на најгори начин посвађала. Два су сахата преседеле и све једнако шапутале: »Каже, како је Семјон ЗаХарић сада у служби и плату добија, и његовом превасходству се сам јавио, а његово превасходство изишло лично, свима заповедио да чекају, а Семјона Захарића пре свију испод руке одвео у кабипет." Чујете ли, чујете ли? »Ја, вели, Семјоне Захарићу, разуме се, сећајући се ваших заслуга, и ма да сте се ви подали тој лакомисленој слабости, али како ви сада обећавате, и пошто је, поврх свега, у нас пошло рђаво без вас (чујте само, чујте !), то се и уздам, каже, сада у вашу часну реч, а то јест све ово, ја вам кажем, само је измислила, и то пије, да кажете из лакомислености, или да се похвали! Није, свему опа и сама верује, забавл>а се својим рођеним уображењем, Бога ми је'сте ! И ја не осуђујем; не, то ја не осуђујем! .. Кад сам, после шест дана, донео своју прву нлату целу — двадесет и три рубље и четрдесет копејака, назвала ме је рибицом: »Рибице, каже, ти моја!« И то на само, разумете ли? А шта је на мени лепо, и какав сам ја муж?... Ништа, — уштинула за образ и каже : »Рибице ти моја!" Мармеладов ућута, хтео је да се насмеши, али му на једанпут брада заигра. Ну, он се уздржа. Ова крчма, одвратна епољашност, пет ноћи проведених у чамцу са сеном и стакло с ракијом, а, заједно с тим, овл болешљива л>убав нрема жени и породици, све је то узбунило његовог [слушатеља. Раскол>њиков је слушао са напрегнутом пажњом, али му је при том било веома тешко. ЈБутио се што је дошао овамо. —■ Милостиви господине, милостиви господине ! узвикну Мармеладов, прибравпш се, — о, господине, вама је, мож.е бити, све ово смепшо, као и осталима, и ја вас само узнемиравам глупошћу свих ових бедних појединости мога домаћег живота, е, али мени није до смеја! Ј.ер ја сџе то могу да осетим... И у току тога целога рајскога дана мога живота и целога вечера провео сам у сањаријама: и то, како ћу ја све то удесити, и децу оденути, и њој дати мира, и ћер моју једииицу спасти од безчашћа и вратити у породично крило... И још много, много гато-шта... То је бар допуштено, господине. Али, госнодине мој (Мармеладов се на једаипут трже, подиже главу н погледа Раскољљикова право у очи), али ти .ја сутрадан, после свију ових сањарија (а то јо било управо пре пет дана), пред вече, преваром, као лопов у ноиоћи, узмем у Катарине Ивановне кључ од њеног сандука, смотам оно, што је остало од донете плате, колико је било свега не сећам се више, и ето, погледајте ме, било па прошло ! Пети је дан, како сам ван куће, а тамо ме траже, и са службом је свршено, и угшФорма остала у крчми код »Египатског моста,« а за њу сумидали ово одело... и — сћему је крај ! Мармеладов се удари песницом по челу, шкрипну зубима, и налакти се на сто. Али за тренутак, иа му се лице па једанпут промени и тобож, с неким лукавством и извештаченом дрСкошћу погледа Раскољњикова, насмеја се и проговори : А данас сам био код Соње, просио сам новаца, да растерам мамурлук! Хе, хе, хе! — И она ти је дала? викну неко са стране, од оних, што малочас дођоше, и поче се грохотом смејати. — Ето, ова боца, што је испијам, багп је од њеног новца, рече Мармеладов, обраћајући се чисто Раскољњикову. — Дала ми је својом руком носледњих тридесет копејака, што је имала — ииЈе јој ни.шта остало, део... Не рече ништа, само ме је ћутећи иогледала. Тако се не тугује за људима овде на земљи, него тамо горе... тугују, илачу, а не укоравају вас, не укоравају ! А то тишти, боли више, кад не укоравају... Да, да тридесет копејака .. А међутим и њој су сада они потребни, а? Шта мислите ви? драги мој господине? Она сад мора да се држи чисто. Е, а за то треба доста новаца — мора да буде изванредна чистоћа, разумете ли? Разумете ли? Па је онда потребпо да се купи и помада, без тога се не може; па уштиркаие сукн.е. згодне плитке ципелице, како би се иоказала ножица, кад треба прећи нреко какве барице. Разумете ли ви то, господине, разумете ли, шта значи таква чистота? А ја, њен рођеии отац, смотао сам тих тридесет коиејака да их попијем ! И ја, ето, иијем! И већ сам их иопио !... Е, па ко ће онда и пожалити таког човека, као тпто сам ја? А? Жалите ли ме сад, господине, илити пак не? Реци, господине, жалиш ли ме или це? Хе. хе. хе. хе!

Хтео би да налије, али није имао шта. Боца беше иразна. — А за шта има ко да те сажаљева ? викну гостионичар, који пм се беше опет приближио. Осу се смех и ругање. Смејали и ругали му се и који су га чули и који га нису чули, смејаше се и ружише га, гледећи само на ту бедну Фигуру отпуштеиог чиновника. — Сажаљевати! Због чега мепе сажаљевати! заваии на једаред Мармеладов, устајући са пруженом у напред руком, у очевидиом одугаевљењу, као да је само ове речи и очекивао. —• Због чега Сажаљевати. велиш ти ? Да, мепе не треба сажаљевати ни због чега! Мене ваља распети, расиети па крст, а не сажаљевати ! Па распни, судијо, раснни ! Али, распињући, и пожали га! И тада ћу ја сам доћи теби да ме распнеш, јер не очекујем весеља, већ жалост и сузе!... Мислиш ли ти, газда, да ми је ова твоја боца слатко пала? Тугу, тугу сам тражио иа њезину дну, тугу и сузе... и окусио сам, и нашао сам ; а пожалиће иас Онај, Који је све ожалио, и Који све и свакога разуме, Он Једини, Он је судија. Доћи ће, кад куцне суђеии час, и питаће: В А где је та кћи, што се продала за љубав зле и јектичаве маћехе своје, за љубав туђе и нејаке дечице? Где је та кћи, што се сажалила на свога земаљскога оца, древну пијаницу, ие грозећи се животиње маторе?« Ирећиће: »Оди! Ја сам ти једном већ опростио... опростио сам ти једном... Па и сад се праштају многи твоји грехови, за то, што си много љубила...® И он ће опростити мојој Соњи, опростиће, ја већ знам, да ће јој оиростити... То сам осетио у срцу своме данас, кад сам код ње био!... И он ће свима судити, и свима опростити, добрима и рђавима, премудрима и смиренима... И кад већ сврши са свима, онда ће узвикнути инама: »Приђите, рећи ће, и ви! Приступите, пијанице, приступите, слаботиње, нристуиите бестидници!" И ми ћемо, не стидећи се, изаћи сви и приступити му. А он ће рећи: »Ви, свиње! Ви, стоци подобни, несрећници ; дођите и ви! Ч А мудри и разумни ће рећи : »Господе, зашто и ове приматп V" А он ће им тада одговорити: »За то их иримам, иремудри, за то их примам, разумни, што ни један од, њих иије мислио да је тога достојан...« И пружиће нам руке своје, и ми ћемо им притрчати... и заплакаћемо се... и све ћемо разумети! Онда ћемо све разумети!... и сви ће разумети... и Катарина Иваиовиа... и она ће разумети... Господе! Нека дође Царство Твоје! И он се спусти на клупу заморен и истрошен, не погледавшн ни у кога, као да је заборавио на околину, и дубоко се замисли. Његове речи учинише иекџ утисак; за тренутак је овладало ћутање ; али се у брзо рВлеже пређашњи смех и ругање. — Иресудио је! — Набрбљао се доста ! — И то ми је чиновник!... итд. итд. — Ајдемо, госнодине, рече па једанпут МармелаДов, дигнувши главу и окренув се Раскољњикову: отнратите ме до куће... У Козељевој кући, из авлије. Време је... Катарини Ивановној. Раскољњиков је већ одавно хтео да иде, а помишљао је и на то, да треба помоћи Мармеладову. Мармеладов се показао мпого слабији на ногама него у речима: он се силио одунирао на Раокољњикова. Било је хода свега на двеста до триста корачаји. И што је ближе кући, то је пијаницу обузимао све већи и већи немир и страх. —■ Сад се баш не бојим Катарине Ивановне, шапуташе он у Своме узбуђењу, — па баш и да ме за косу почие чупати. Каква коса!... Ништа то није. То вам кажем! Оно управо и боље је, ако ме почне чупати, није то, чега се ја бојим... ја... ја се бојим њених очију... јест, очију! Бојим се и црвених пега иа образима њеним... и још — њеиога даха се бојим... Јеси ли ти видео, како дигау у тој болести... Кад су узбуркани осећајн? Дечијега илача се такође бојим... Јер, ако их Соња није подмирила, онда... не знам шта ћу! Не знам, па то ти је! Али се не бојим батина... Знај, господине, да, не само што од тих батина не осећам више бола, него оне су за ме права сласт.., Јер без тога ие могу ии сам да будем. А тако ми и треба; нека ме бије, да јој лакне срцу... тако је боље... Аха! ево... ту смо. Козељева кућа. Богатог итвабе, бравара... уведи ме! (Наотавићо се)