Policijski glasnik

БРО.Ј 9

ПОЛШДИЈСКИ ГЛАСПИК

ТАЈНА ПОЛИЦЖЈА У НЕКАДАЊОЈ ВЕСТФАЛСКОЈ КРАЉЕВИНИ ИСТОРИСКА СКИЦА Вилхелма Гиршнера (св^шетак) Вршепе су пајбезобзирније нреметачине станова; нутници су морали трнити, да им жандарми прегледају одело, пнсма која се код њих нађу отварали су и читали, чак су се извештавали о обичајима, мишљељу и предикама свештеника. Већ смо раније папоменули да је полиција и ноштанску нрениску тајио отварала, а нисма која су била сумњиве садржине копирала, а по нека сасвим зад^тавала. Да па.ведемо и о томе један Ј пример. Један лекар излечи тешко оболелу ћерчицу Берканијеву. Отац веома радосан, опрости се са доктором са највећом благодарношћу, и даде му један поклон, а у исто време спусти му у руку и једац свежњић хартија. Кад је доктор стигао кући и отворио иакетић, иа своје нревелико изненађење нађе у истоме више нисама, која је он сам писао разним пријатељима, а која је полиција због слободне садржине њихове приликом тајног отварања поштанске преииске задржала. Извесно су та нисма остављата с намером да кад их више прикуне оптуже иисца. — По некад се дешавало, да се по нека личност која је дрско говорила, вештином и лукавством извуче исиод кажњавајуће руке страшног трибунала. Једаред рече један гостионичар пред Миогим гостима, и то у време кад је престо Жеромеа почео да се љуља: »Но извесно Жером иеће дуго бити краљ ВестФалски.® Један између гостију, који је био члаи тајпе иолиције, прнјави одмах главиом директору шта је гостионичар рекао. Гостиопичара затворише и доведоше иа саслушање. Беигпр га унита, признаје ли он да је то говорио. »Разуме се, а одговори оптужени, »и ја не узимам ни једну речцу натраг.« — »Дакле дозрели сте за вешала!« Без да га је та претња заплашила гос/гионичар мирно продужи: »То је малепкосг за Нанолеона великог да нашем краљу да н царство, а ј'б! ни мало не сумњам да ће тај непадмашни госиодар то иостићи. То је смисао оних мојих речи. Да ли би један веран поданик могао смелије и искреиије желети и надати се?« Пошто нису могли ништа против таке одбране, пустише га, са опомепом, да у будуће не говори тако, што се може р^аво тумачити. — По кад што је тајна полиција дозвољавала да се исмева. Неки г. Ст. био је у веселом друшту својих иријатеља, иосле пеколико даиа њега позва тајна полиција у Касел. д Ви сте били у једпом веселом друштву, где су се певале несме, које су противне духу нашег државпог устава. .Чар ви нисте могли то друштво да опоменете, или мени да доставите?" Ст. одговори да се био заговорио са својим суседом и није нивдта чуо шта су певали. »За сада вам се прашта та неопростива нехатност,« одговори главни директор. »али само ,нод тим условом, да се уцишете за члана тајне полиције, и као такав да пазите па све што је сумњиво, и мене одмах о томе да известите.® После тога он се т.ј. Ст. удаљи са иемим поклоном и носле неколико педеља, јави главном директору, да су се у суседном селу чула неколика иуцња. Бопгарс посла тамо жандарме и сазнаде, да је један сељак пуцао на ВЈзапце, који су му јели жито. Тај ужасан неред у погледу душевиом, обичајном и материјалном, доведе земљу до нронасти. Слобода духа била је шпчезла и у окове сиутана. Престао је искреи отворен говор, и драж веселог живота. Срца свију била су затворена, нико се не усуђиваше да се приближи коме са поуздањем и поверењем ; често се дешавало, да у највеселијем друштву наступи досадно ћутагве. Па ни у ирисуству млађих пије се смело гласно и слободно говорити. Готово са свим су се престала посећпвати јавна места ; њих су посећивали само страии војници. Није се више никако говорило о садашњости. нити су више нричане дневне новости, а ако се и деси да се кад о томе говори то су се онда луде лажи нретресале, које је влада овда оида распростирала, и већином су те лажи водиле порекло од црног кабинета у здању генералне дирекције — полициске у Каселу, под именом каквог трговца што путује или су такве лажи из Лондона . датираие, и у »Монитеру« штампане. Становништво је било окружено зидом који није светлост пропугатао. Давато је првенство неваљалству п иоквареиости. Уни-

штено је богаство и срећа мпогих породица. Злогласнп град у Каселу, тај замак тираније у краљевству, готово никада није био празан — без апсеника, између којих није чињена никаква разлика, но сталежу, старости нити нолу, а који су махом били пљен нолицијских агената, то због једие непромишљене речи, или какве неоправдане сумње. Било је и такво време, кад је иреиуњеп био градић, те су племићи, па чак и жене затваране у апсане где се затварају обичнн зликовци. И заиста сваки иатриота имао је основа и узрока, да буде тужан на то жалосно доба, и на несрећну судбину своје отаџбиие.

ИЗ ПОЛИЦИЈОКОГ АЛБУМА. Никода Дамњанови! звани „Луди." — Пре иеки Дап стигао је у Софију под именом и пасошем неког Страхиње Костима, трговач. помо)!ника, (издат из ваљевског начелства, но по слици изнетој у бр. 25. на 192 страни ,»Полицијског Гласиика" од прошле године, нозпали су га да је он, Ннкола Дамњановић а не Страхиња, о чему је и наше иосланство у Софији депешом од 1. ов. месеца известидо Унраву града Београда. Од куд у Николе пасош Страхињин ? Који је то Страхиња и на какав је начин Николадочнао до његовог пасоша ?... Ко ма шта о томе зиа, као и да ли су један или други извршили какво казнимо дело, некадоставе уредништву или Унрави града Београда с иозивом на Бр. 5112. Јозеф Сајцер, онасан лоцов. У ред оннх пробисвета и неваљалаца, који су нам дошли са етране, па, не хотећи да раде, одалп се крађи и пљачкању, долазп и ова индивидуа, која се иначе зове Јозеф Сијцнр. Рођен у Најдорфу, у Горњој Маџарској, дошао је у Београд још пре 15 годипа, али свих тих 15 година проведеиих у престоници, нису од њега могле направи.ти вредна и поштена радника, ве!1 је остао онакав какав је и рођен лопов. До Фебруара месеца пр. године Сајцер је небројсно пута иступпо кажњаван због оман.их крађа и коцкања, а тога месеца, првостепени суд за град Београд, осудио га је на шест месеци затвора због крађе зобп г. Бајлону, овд. иидустријалцу. Од ове осуде издржао је четири месеца, на је јуна месеца прошле годиие нупггеи у слободу. Вратив се у Београд, Сајцер је, који је но занимању месар, ступио одмах у службу код Тасе Павловића, месара овд. и код њега је остао све до 21. тек. мца, а тога дана, решењем кварта теразиског стављен је под кривичну истрагу, иритвор и оков због опасне крађе, Коју је извршио своме газди, ваљда из захвалностн што га је примио у службу, у времену када га нИко није хтео узети. — Он је Тасу поступно ноткрадао. Обично