Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

знала оног сељака, који их је на и дело навео/' и који је, такође, био међу њима. — Лепо, вели, свршисмо пос'о и узмемо паре Данилу, али кад нођосмо, пође и старица за нама да нас испрати. Кад већ стигосмо до ограде на воћњаку, рекосмо баби »лаку ноћ (< и терасмо је да се врати натраг. Она нам лепо одговори: »Лаку ноћ, децо, <( али се не хтеде вратити, већ продужи за нама. Викнусмо на њу да се врати, али нас она опет не послуша већ рече: — Та идите, децо, слободно. Познајем ја тебе, Милане, и ако си се нагаравио. — — — — — — — — —■ — — — Кад чусмо ово смрче нам се иред очима и — — — — И, шта је даље било упита их уиравник казненог завода ? — Дохватисмо бабу и прекласмо је као јагње. — — —

* * Марта 8 тек. год. спроведена су сва четири зликовца начелнику среза тамнавског, који је, за поменута дела, отворио сада над њима и њиховим саучесницима из Тулара Формалну кривичну истрагу. Они су до сада били по осуди за са свим друга дела, а и раније су били осуђивани. Тако је :

Милан МарковиЋ

Сава Гавриловић

Милан Сави"ћ

Михаило ЖивковиЋ

Мидан Марковик, родом из Грабовице, окр. ваљев.; има 31 год., осуђен на 15 год. робије због две опасне крађе. Осудио га је ваљев. првост. суд. Сава Гавриловић, Циганин, родом из Легића, окр. ваљев.. септембра месеца 1896 год. осуђен на смрт од стране ваљев. ирвост. суда због три опаснеЈкрађе и једног разбојништва. Ова смртна казна, у путу највише милости сведена му је на_20^год.

робије. Пре тога, године 1891 био је осуђен на 8 год. робије због две опасне крађе. Сави сада нема више од 30 година. Милан Савик, родом из села Црниљева, среза подгор. окр. ваљев., има 20 год. осуђен је на 15 год. робије због опасне крађе коју је мзвршио Филииу Илићу из Драгодола. Украо му је 114-50 дин. Михаило Живковић, Циганин, родом из села Новака, окр. ваљев., има 29 год. Године 1896 од стране ваљев. прв. суда осуђен је на 15 год. робије због две опасне крађе, а пре тога, год. 1893. од истог суда био је осуђен на три године робије због једне огтсне крађе.

ЕЊИЖЕВНООТ Огарћо1одГе ипб, деНсћШсће НапЛ8сћгг(1еп-1Јп1ег8исћипдеп. Од II. II. Ви88е. ГраФологија и судско испитивање рукоииса под тим натписом од X. X. Бусеа у Лајнцигу прошле године изашла је брошура, која, полазећи од познатог случаја у Драјфусовој парници, износи иогрешно схватање улоге, коју граФологија има у мњењима стручњака, и указује на велику правну несигурност, кад се тако тежак задатак, као Што је судска оцена рукониса, са свим иовери лицима нестручним за те послове, какви су калиграФи, литограФи и прости скуиљачи рукописа. Писац се труди, да, поводом овога, примером покаже и докаже, како се та правна несигурност може отклонити научном граФологијом. С тога гледишта, ова књижица има своје вредности. Е1п(пћгипд Аег МппМгсћћеИ: гп сИе гппеге УегуЈаНипд, уоп Б-г 8сћеГ1'ег , ВегПп, 1898. Књижица ова, »завођење усмености у унутрашњој управи«, као што се види, дошла је услед оправдане повике, да се у администрацији сувише пише. Наравио да се тиме често претерује, јер одношај и општење међу властима и разним канцеларијама не може се иикад толшсо упростити, да иде као у каквом саобраћају трговачком, пошто је веће писање изазвано важношћу самих аката, неминовношћу да се оначувају, њиховим од чести документарним характером. Па ипак, не губећи ову потребу из вида, треба тежити да писања буде што мање. То се постизава, као што писац показује и лепо излаже, ако органи тих власти буду имали што више прилика и за усмеиа споразумевања. Познато је да би се око оиога, што се на једној конФеренцији расправи и уреди, морала иначе утрошити читава река мастила. Управним органима у држави треба дајепринцип: усмено конферовање, где год то допушта сам посао.

ЕхесиГГЂ-РоПгеГ ип<1 РиђИћит , од полициског инспектора Зегера. Напп. Мипс1еп 1898. Егзекутивна нолиција и публика, једна реч да се разумемо и узајамно поштујемо —- тако се зове овај мали спис, из кога се види добро нознавање свога задатка и оданост послу своме, али ни мало мање велика иажња и сви обзири према нублици, којо;ј у ствари органи полиције треба да служе. Без претенсије да буде какво слузкбено упутство, ова књига може иослужити сваком извршном полициском чиновнику и органу у опште као искусан и добронамеран саветодавац. Свакојако може и нама служити за углед, да се тако што даде иашим полициским органима у циљу бољег схватања нозива, марљивијег вршења службе, а нарочито бољег поимања оног одношаја у коме треба да је нолициски орган према публици, којој и треба да је увек на услузи. А таком спису у нас би требао баш сав службени характер, да, на име, не остане као овај немачки без претенсија да буде службено упутство !... ГНе 2игесћпипд Гт 81га[гесћ1 , «оп Иесћ1$ап\^а11 Саг1 ОппТпег , ВегПп, 1899. Аутор, у овом спису о сдговорности или урачуњивости у казненоме праву, чини напомене, како у данашњој казнено правној теорији све више осваја једнострана примена учења о наслеђеним гресима. Он одбацује екстремне теорије које у основи споре слободу воље човекове, а на њено место мећу психичку принуду, и најносле терају дотле, да субјективне кривице и казненонравне одговорности у принцину нема. Хоће да се марљиво иснита и тачно разликује оваки случај, али никако не допушта сваку негацију личне воље и слободе личнога духа.