Policijski glasnik

ВРОЛ 20

150

ТРОВАЧИЦА На дан 19. септембра 1898. год. у кућн Илије Поваковића, тежака из Старчева, ср. млавског, окр. пожар., пађено је љегово унуче, дете од два месеца, но имену Александар, отровано внтриолом, али је било јоште у лшвоту. Отац Александров иогинуо је на салашу у јуну месецу 1898. год. од зликовачке руке. Сутра дан, после тровања детета, саслушао је општински суд мајку отрованог детета, по имену Латинку. Она је нсказала, да је њу, њена свекрва Јована, друга жена њеног свекра Илије, на дан тровања њеног детета., отерала на гробље, да прелије и окади гроб свога погинулог мужа Димитрија, а за дете Александра, рекла јој је свекрва, да ће га она »надгледати«, док се она с гроба врати. Кад се Латинка с гробља враћала, срела је своју свекрву Јовану, која је носила дете Александра на својим леђима, и ишла је Латиики у сусрет. Кад су се среле Јована је Латинку упитала да ли јој је дете тога дана који иут бљувало, и кад јој је она одговорила да није, онда јој је Јована рекла: »Оно сад неирестано нљује и плаче ! к Љих се две са дететом одмах врате кући, скину дете са леђа Јованиних, и Латиика види да јој је дете отровано! Она је одмах носумњала у своју свекрву Јовану, и оптужила је због тога суду општинском. Јована је одмах испитана, и том приликом она је исказала ово: в Ја сам нре неки дан са Селинком, женом Миљка Младеновића овд. ишла путем из поља. Селинка мени на путу рече: шта ћемо да радимо ; ово дете нок, Димитрија "хоће да насљеди имање његовога деде Илије Новаковића, а ми као кћери Илине после немамо ништа од имања оца нашег Илије, него ти га отруј нека га нестане. к „Ја на ту реч Селинкииу пристанем, и тада кад је Латинка отишла на гробље, ја узмем једно сгакленЦе у коме је ветриол и наепем детету у уста, дете одмах писну да плаче, и ја га узмем на леђа и понесем к матери његовој, која се била са гробља вратила (( . »Овај ветриол купила сам из дућаиа у Рашанцу пре месец дана да са истим правим пређу, а од дућанџије Ђорђа из Рашанца«. »Ово што сам чинила није нико од мојих укућана знао, само ја. <( Код истражне власти, Латинка је дала врло интересно објашњење, зашто је њено дете отровано. Том нриликом оптужила је детињу тетку Селинку као саучесника у тровању. Ево тога исказа: »Ово дете, као прво и последње од родитеља му Димитрија, насљедник је очевог имања, пок. Димитрија, које овде у Старчеву има, но да не би ово дете дорасло и имање у своје руке примило, Јована друга жена Илије Поваковића, мога рођеног свекра, дакле свекрва и Селинка ж. Миљка Т. Младеновића, моја заова, детиња тетка, решиле се и договориле се, да дете, Александра, убију, те тако да оне, после смрти његове, као ближи сродници мог покојног Димитрија, дођу до поменутог имања — наслеђа — и тако, кад је било у прошлу суботу, 19. овог мес. оне су овом мом детету, Димитријевом наследнику, давале и у уста еипале ветријол и тиме као средством оиасним по човечији живот, иокушавале убити га (( . »Дете је, Александар још у животу, али Бог ће знати хоће ли остати живо (( . На основу § 117. и 118. кр. пост. иследник је узео на кривичпи испит Јовану и Селинку.

Јована је и на овом испиту дело признала, и описала га онако, као код оишт. власти. Селинка није ништа признала. Учињеним претресом није пронађено стакло у коме је био витриол. Јована је тврдила да га је ио тровању у вече узела и однела Селишса. Лекар је дете прегледао и нашао повреде од отрова на грудима, на горњој и доњој усни, на целом пределу испод доње усне до подбрадка, на левој страни врата, у усној дупљи, па језику и на обема рукама. Мњење лекарево гласи: »Очигледно је да овде имамо случај иамерног тровања овог дстета од стране каквог лица из околиие дечије. Локализација повреда (Ае^гпп^еп) јасно говори, јер да је нехотично било зар би која кап отрова ирснула и у лице а не само око уста, исиод усана, на врату и испод врата. Локализација је повреда таква, да чисто човек гледа убицу како отров сииа у уста, дете вришти, чак се и рукама брани у очају смрти. »Судећи по повредама отров је овде био каква минерална киселина. (АсШ. ш1пс. сопс., можда и Аск1. 8и1Гопс). Повреде су тсшке ирироде, детету је одузета могућност природне исхране, живот дечији лебди у опасности да се сваки час угаси, ако нрирода не надјача свог смртног противника." Иследна власт ставила је под кривичну истрагу и у иритвор и Јовапу и Селиику иа дан 22. септ. 98. г. — Првост. суд је то одобрио. Отровано дете умрло је ноћу око пола ноћи између 3. и 4. октобра 1898. Секциом је утвр1)епо да је дете умрло услед нанетих повреда у устима и ждрелу са отровом. Оно није могло ништа гутати. Умрло је од глади. На иретресу у иожаревачком ирвостеиеном суду на дап 13. XI. 1898. № 3 5.683. 1). Јована не признаје да је отровала дете. Тврдп да су је код полиције тукли и изнудили јој иризиање. 2). Селинка не признаје дело. 3). Дућанџија Т>. М. призпаје да је Јовани продао витриол. 4). Бранилац је оставио суду да цени исказе Јованине, а за Селинку вели, да нема никаквих доказа да је она дело учинида. Пресуда је гласила: да се Јована казни смрИу, а Селинка ослободи казне као невина. Аиелациони суд одобрио је пресуду за Јовану, а за Селинку пресудио је да се ослободи из иедостатка довољних доказа. Касациопи суд оснажио је пресуду смртне казне. Јована није помилована, и све је било спремно да буде стрељана 24. Фебруара 1899. год., на раскрсници између атара Старчевачког и Дубочког, на месту зваиом „Олтан", али пре тога, по закону, и то на основу § 288. крив. суд. пост., имао се извршити лекарски нреглед над Јованом да се утврди да ли није трудна или душевно болесиа. То је и учињено дан раније, т. ј. 23. II. 99. Том приликом лекар је дао мишљење: „да Јована није нормалног душевног стања. (( Услед овога, а по наређењу госп. министра унутр. дела СБр. 2081. од 1. 111. 99., Јована је спроведена на посматрање у болницу за душевпе болести. Три лекара, дали су 9. априла 1899. г. мишљење да: 1). Јована није душевно болесна, и 2). Да Јована није била душевно болесна ни онда за када је окривљена да је извршила дело тровања. Услед тога Јоваиа је враћена начелнику среза млавског на надлежни поступак и 13. априла на тромеђи Старчево Трновче — Дубочка, стрељана. Јована има од нрвог мужа троје одрасле деце, а са другим мужем има једно женско дете од 2 и по. године. Има јој 36 година, осредњег је раста, телеспо сразмерно развијена, Потнуно је свесна осуде која је очекује, и с тога ужасно очајава, кука, плаче, куми и моли да јој се осуда смањи на 20 година робије, плаче за децом својом, а није имала суза, пи сажаљења, кад је тровала невино детеице, које је њој било криво само с тога, што је било једиии наследник велпког имања у кући у којој је она била маћеха. Саопштио Д-р Вој. М. Суботик мдађи