Policijski glasnik

402

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 52

бранила. За тим нападне Стазенков, опет на заповест матере божје, Колесникова и стане га на сав мах шибати. Како се овај не могаде одбранити, стане бегати и сакрије се у једну јаругу, из које је могао гледати шта ће још бити. Стазенков остаде с обема женама; сви троје збаце своје одело и започпу неморалну игру, у којој се узајамно и љубљаху и туцијаху. Игра беше све помамнија, док од једном не шчепаше Стазенков и Комесникова девојку и довукоше колима. Ту привезаше несретњицу за точак, седоше у кола и шибаху коње. Кад девојка би мртва, оставише је на путу, а Стазенков и сам падаше под точкове, те мати божја два пут колима пређе преко њега. По том диже полу онесвесла човека у кола и хитно гоњаше даље. Све те свирепе појединости истрагом су доказане ; оптужени нису ни порицали своју кривицу. Само Стазенков изјави, да је убиство учинио тврдо верујући, да ће божја мати бити у стању оживети мртву Швецову. Ова парница даје прилике да се мало дубље загледа у интиман живот шибаника, што је иначе врло ретка ствар. Ту су најгрозније сцене јавно одигране; а. игра крај језера само је продужење оних сцена из куће где се Богу моле. Така дела природно је да не могу проћи некажњена, нити се могу извинити религиозном "занесеношћу. Колесникова и Стазенков као убице судом су осуђени на 17 1 /, година тешкога рада у Сибирији. Овака веза полног и религиозног заноса није у осталом само код руских секташа; тога има и код секташа Финијег друштва Немачке и Француске. Најинтереснији пример за то могу бити кенигсбершки Богумили. Њихов нарочити круг основала су ночетком нашег столећа два попа, Ебел и Дистел. Обреди су им били сасвим особити. Право исповедања одузеле су жене људима и исповедани дужан је пе само да исприча сва своја дела него и све мисли. И што је прича пунија појединости и бесрамнија, тим човек бива више хваљен да тим више цени Бога који мекша срца окорелих. На скуповима дружине уобичајено је љубљење и грљење ; кад има кога са стране, цоремоније су украшеније. Кад се каже, да су од жена многе биле младе. лепе и враголасте, може се мислити шта је све у секти бивало. Још гори пример нмамо из литературе Француске. У књизи Ба-Ваа, од Ј. К. Нупзтапв, Рапз 1896., описан је један гнусан скуп, који је носио име „црна литургија". Лигургија је читапа у некој старој, запуштеној капели, али не у славу Богу него ђаволу. Велику службу служио је неки свештеник, који је због својих порока лишен чина и достојанства. Требпик беше пун тако бестидних ствари, да је свеколико друштво падало у највећу полну уехићеност и занос. С гледишта казнено-правног таке ствари не могу бити индиФерентне, али оне једва да су предвиђене и у казненом законику Немачке, јер § 168. узима у вид поглавито ружење цркве, а § 360. тиче се само иступа. Само § 203. руског казненог закона бије зло у главу. Зато је тај параграф задржан и у пројекту новог руског казненог законика. * * * Шкопци или евнуси, ушкопљеници, секта су, која је ностала из шибаника. Ови су по принципима својим аскети, али <1е Гас1;о људи неморални. Како је неморал у њих далеко забраздио, нашао се круг Фанатичара, који не само постављају аскетизам као догму, него и једно веома радикално средство прописују, да се сваком претеривању учини крај. То сресгво јесте шкопљење људи и жена. Идеја кастрације није нова. На исгоку су евнуси чувари харема; у капели папиној у Риму узимани су пређе шкопљени певачи, да би издржали висок глас. У оба ова случаја шкопљење има пред очима практички циљ. Али руски секташи примише шкопљење из чистог уверења да је опо нужно за спасење душа њихових из канџа ђавољих. Ма да такав наук мора бити одвратан сваком нормалном човеку, ипак је нашао пуно присталица и дружине шкопаца раширене су по свој Русији. Влада се против п.их бори свим средствима, која су јој на расположењу. Казнени закон за шкопљење других прети робијом с тешким радом, за шкопљење себе самога депортацијом у источни Сибир. Па ипак не опажа се да је секта заспала у развитку. Зато сваки судскн чиновник треба да је тачно упознат са животом и радом ових Фанатичара.

За студију овог питања има доста материјала, јер у актима многобројних парница има интересних података. А и литература је доста обилна. Од већих парница навешћемо ове. Најзамашнија беше расправљана 1876. год. у губернији симферопољској. На оптуженичкој клупи седијаше 136 лица ; већина њих од 30—35 годипа живота, а беше и стараца, мдадића и деце. Ту беше и више њих т. з- »умних шкопаца«. Овако су звани људи, који се држаху вољом тако јаки, да могу избећи сваки сношај са шеном ако се и не шкопе. Према таким шкоицима, по одлуци секата, може се само онда поступити као са кривцима, ако су терали пропаганду за секту. Така одлука сасвим је правилна и оправдана, јер аскетија сама по себи није радња казнено-правна. Друга велика парница вођенаје 1868. против милијунара Плотицина. Главни кривац живео је у вароши Моршанској, губернији тамбовској, и својим богаством имао је велика утицаја на околину. Он сам није се шкопио, али су шкопљени многи људи и жене који стаповаху у његовој кући. У московској парници (1871.) нротив браће Кудрина беше 24 оптужена. Петроградски суд 1870. осудио је њих 58 за шкопљење. Ту се показало, да пису само православни у тој секти, него и лутерани. То су највеће парнице, а ситнијих је пуно по многим варошима царевине. Велика раширеност ове секте последица је организације и учења њезина. Шибаници се распадају у мноштво »шифова«, који признају само сваки својег пророка; код таке децентрализације развитак секте је слаб и број оптужених у парницама мали. Шкопци на против тврде, да је Бог само два пут међу људе сишао. Први пут у лицу Исуса Христа, други пут у лицу неког Оеливанова, који је секту основао. Овога носледњег ови обожавају и његове знакове поштују сви шифови . На тај начин општине шкопаца у тесној су вези једпа су другом и узајамно се стално помажу. Та је помоћ нужна, јер је пропаганда њихова безобзирна. Придика у том погледу не игра никакву улогу, али игра новац, лукавство и сила. Констатовани су случајеви, у којима су се дали ушкопити људи за изЛесну суму новаца. Али је грозна пропаганда за шкоиљење деце. Иоглавице појединих дружина дужни су проналазити породице, које би биле склоне да своју децу даду на науке у великој вароши. Ако родитељи пристапу, дете им је изгубљено. Дете се даде изасланику, који општи са дружинама шкопаца, и одведе га у главну варога. Једном у години изасланик доноси родитељима новац и поздраве, али дете више није њихово, оно је уведено у дружину секташа и ушкопљено. Влади су знане све све замке. Зато је шкопцима строго забрањено узимати туђу децу у кућу. Природно је да су у парницама противу шкопаца најважнији докази на самој личности оптуженога. Прави је шкопац ушкопљен. Или су му мошнпце одоечене или сам решз. Код жена гакопљење није толико зло. Да се учине сасвим неплоднима, нужно је уклонити јајнике. Но за тако комкомпликовану операцију није ирост сељак. Зато се они задовољавају само усецањем усмина и сисних брадавпца, веруј^ћи да се тиме умаљује драж организмова. У новије време бива шкопљење мушких пачином лукавпјим. Мошнице се не одсецају, него вештачки атрофују, јер оператори повреде семене канале убодом или систематичким ис1езањем мошница. То траје често неделЈама, али се постизава исти циљ као и одсецањем мошница. Уз то ова пова метода има и ту корист по оптуженога, гато веома отежава рад физика и истражног судије. Ако нема уда и мошиица несумњиво је да је оптужени шкопљен; али никако није лако констатовати да је атроФовање мошнпца вегатачки изведепо. Тако страховито осакаћење, какво је шкопљење, руши организам човеком, на име лица мушкога. Мишићи омлитаве и наступа потпуна раслабелост; ако је случај шконљења са дететом, одмах се мења и израда костура. Зато се и дају лако познати шкопци но безбрадном и подбулом им .чицу, по својственом им високом гласу. По заиимању обично су мењачи новаца (сараФи) и Фабриканти трака (пантљика), јер их конституција чини неподобним за тежи рад. Парнице противу шкопаца од особитог су интереса за криминалисте, јер јасно казују колико је важно сгудијом старих аката прибирати искуство, да би се могла како ваља це-