Policijski glasnik

34

II0ЛИ[Д11ЈСКИ ГЛАСИИК

БРОЈ 5

Г. Јездић и сада ради на полицијско-правној литератури. Као што смо већ објавили нашим читаоцима, ми ћемо кроз кратко време његове радове доносити у нашем листу.

АЛКОХОЛИЗАМ И ЗЛОЧИН Као што смо још у почетку нагласили, социологија има највећу заслугу у напретку науке у опште, па је и љена заслуга вођење рационалне статистике. Статистика је највећа помоћница друштвених наука. Па тако је вођење рационалне статистике допринело, да се испитају узроци разним врстама злочина. Ирави доказ, да је алкохолизам узрок многим врстама злочина, налазимо у криминалној статистици. 1)г. Ероне, шеФ једног одељења у министаству унутрашњих дела у Берлину, у једном свом предавању од 1883. г. вели: »Од свих злочина противу тела и живота, све лаке и тешке повреде тела, скоро све повреде тела из нехата, убиства без предумишљаја и нехатНа убиства, са малим изузецима, потичу услед дејства алкохола. Што се тиче злочина противу имаовине, они потичу услед моменталне или трајне материјалне нужде. Али ова је нужда у 80°[ о случајева изазвана кривицом самога учиниоца кривичнога дела. Узрок овој нужди скоро је увек алкохол. Скоро свима злочинима противу морала узрок је алкохол.« Кроне тврди да је 70°/ о свих злочина у опште у каузалној вези са алкохолом. Он то тврди на основу свога 20-то годпшњега искуства. Мазоен 1 ) је у новије доба покушавао да на основу акта и исказа осуђених изведе закључак о утицају алкохолизма на чпњење злочиних дела. Ево његових резултата.

I. Табслица

Осуђенжци главног казненог завода

о М Н !>>

Јесу ли за време вршења злочина били у наиитом стању?

Јесу ли осуђени били хронични пијанди или не ?

у Девену

К !>>

Јесу

Пису

Није познато Јесу

Нису

Није познаТо Број осуђеника од 1874 до 1895 год. ....

2826

344

1701

781

1157

1431

238

Број осуКеника на смрт од 1872-1895 г. • •

218

38

50

130

121

81

10

Број осуђеника на доживотну робију од 1872 до 1895 г.

235

53

77

105

118

98

19

Бројеви предње таблице веома су драгоцени и иоучни за оцену каузалитета између алкохолизма и злочина. Пре свега иредње нам цифре показују, да је код великог броја злочинаца немогуће поуздано утврдити, да ли су кривично дело извршили у напитом стању или не. Ово је немогуће тачно утврдити с тога, што се у овом случају не може ослонити на исказ злочинца већ и с тога, што би се сваки од њих радо заклонио за пијанство, које би према приликама могло искључити или смањити казну. Сем тога пијанство је немогуће констатовати и с тога, што се кривци веома ретко хватају на самоме делу, те да се може констатовати њихово трезвено или нанито стање. С тога ову страну питања нећемо за сада ни узимати строго У оцену. Но шта видимо с друге стране као утврђен Факт ? Видимо да је од 2826 укупно осуђених, без обзира на категорију кривица, скоро иоловина њих пијанаца из навике или хроничних алкохолиста. Од 218 на смрт осуђених више од половине, а исто тако и од 235 на робију осуђених такође више од половине њих хронични је пијанац. Да ли већ и ове саме цифре не говоре у прилог тврђењу да је алкохолизам један од узрока злочина. А када се још узме у обзир, да су предње цифре изнеле само проценат пијанства код злочинаца у опште, без обзира на њихове категорије, онда је свакојако неоспорап Факт, да је пијанство не само једна особина злочинаца, већ да је оно и узрок самоме злочину.

Ми ћемо мало доцније изнети доказе, да је алкохолизам непосредни узрок извесној врсти кривичних дела, а за сада ћемо се позабавити још мало општим етатистичким податцима о злочинцима и пијанству. Веома су интересни податци, које је прикупио лекар казнионице д-р А. Ббр 1 ). Он је прикупио податке из векиког броја разних казнених завода и завода за поправку, па је нашао, да су од целокупног броја (30.041) мушких злочинаца 43,9°| 0 пијанци, а од 2796 женских 18,1 °/ 0 одатих пијанству. Иодатци Беровп у следећој статистичкој таблици говоре јасније, те их с тога износимо. II. Таблица

Казнени заводи

Број осуђе- ј них

II и ј а

н ц

и

Врете пијакаца

Свега

°/ /о

нередовнп °/ /0

хронични °/ /о

нереДОВНИ 0/. /0

хронични °/ / 0

Робијашница

19531

8817

45,1

4606

23,6

4211

21,5

4606

52,2

4211

47,8

Завод за из-

дрлсавање

*

затвора -

8087

3324

41,2

2465

30,5

859

10,7

2465

70,4

859

26,0

Завод за по-

правку

2443

1058

43,3

1058

43,3

') СогштштсаИоп геШЈуе а Г а1сооН8те дапз сез гаррогћз ауес 1а спттаШе 1896.

Иредњи податци показују нам да је међу осуђеницима највећи број оних, који се с времена на време опијају, дакле нередовних пијанаца. Разлика у проценту између нередовних и хроничних пијанаца пада нарочито у очи код оиих, који се осуђују на затвор. Ова разлика може се објаснити тиме, што се на затвор осуђују по правилу они, који учине какво ПЈ >еступно дело, дакле они, који се не одају редовно пијанству, наклоњени су мање опасним кривичним делима од оних, који су редовно огрезли у пијанству. Хроничан алкохолизам води дегенерисању појединих органа, а нарочито мозга, услед чега наступа и морална пропаст таквога пијанца. Појам о племеиитоме, лепом и узвишеном сасма недосгаје хроничном пијанцу. Отуда је и проценат хроничних алкохолиста много већи (47,8%) код тежих злочинаца, т. ј. код осуђених на робију, но код обичнијих преступника (26°/ 0 ), јер у акутном пијанству може и сасвим частан и моралан човек учинити какав престун противу општега реда и поретка. Да је морално пропадање много веће код хроничних иијанаца, но код редовних, види се и отуда, што је веома велики проценат тих вечитих иијанаца код оних, који се шаљу у заводе за поправку. Њихов проценат износи по Беровим податцима 43,3%, а тамо се шаљу обично скитнице и просјаци. Већ и из ових општих података о пијанству и злочину изилази несумњиво, да је пијанство један од великих узрока злочину у опште. Но ми дрлшмо, да је колико интересно толико и поучно, да изнесемо нодатке из којих ће се видети, који су злочини непосредна иоследица пијанства, те ће се на тај иачин видети и то, колика опасност прети друштву од алкохолизма. Из следеће таблице видеће се који злочини стоје у најтешњој вези са пијанством.

III. Таблица

Нередовни

Хронични

Кривична дела

Укупно

пијанци

иијанци

Бр°ј

7 / 0

Број

°/ / о |

351

180

51,3

11

3,1

Противстајања власти ......

429

300

70,1

22

5,1

Нарушавање мира у туђем дому •

•217

120

55,2

3

1,3

Повреда туђих ствари ..... .

78

43

55,1

4

5,1

Преступи против морала

44

29

66,0

4

9,0

Крађа . .

1467

243

16,5

90

6,0

Утаја

260

49

18,8

11

4,2

') Оег АЈкоћоНзтив, зете УегћгеИат^ ип<1 8ете ЛУМитд аи{ сЗеп тс1т<Зие11оп ипс! 8021а1еп Ог^апјзтиз. ВегПп 1878.