Policijski glasnik

ПОЛПЦП.ЈСКП ГЛЛСНИК

БРОЈ 15 и 10

— Хоћу, мати. — Нећеш плакати? — Нећу, мати. — Изађе. Окрутни север шибао је по лицу, ноге су јој упадале у снег, а сметови су је сваки час обавијали и лелујали, али је смело корачала напред, док иије дошла у дубииу шуме. Кући се вратила сва мокра; али је донела доста суварака и грања. Подложила је велику ватру, а детињи смех разведрио је њено лице и наплатио јој умор. Примицао се и Божић, коме се радује и богат и сиромах, а она нити има коре хлеба, нити ће јој ико пружити. Да оде у прошњу ? — Та, цре би обе руке до рамена одсекла, а зар би јој ко што и уделио?... Она је иродала двоје деце; она је немилостива мајка! Срећна је још што је народ камењем не убије, јер се но селу говорило, да је удавила двоје деце ире иего што се и удала! Дође и бадње вече, а у бедној кући још нико није ни окусио ништа, међу тим из оближњих кућа допираху најпријатнији кујински мириси. Деца су се завалила у пепелу, па поред жмиркаве ватре сиавају, а бедна жена брише сузе. Лице јој је било самртничко, а руке номодреле. Часом се замисли, изађе и затвори за собом врата. Ноћ је била тамна и глува, а она је као каква авет тумарала по оној црнини. Примакла се једној капији. Нешто од једном сену, иа као да се опет угаси, а она се сакрила иза плота. Не прође много, а пламен је лизао цео један стог сена. Домаћин и сви укућани истрчаше да гасе ватру и викаху у помоћ. Марија изађе Иза плота, иотрча у празиу кућу, на као бесна вучица покупи са триезе и хлеб и рибу и вино, па се опрезно изгуби у помрчини. Кући својој стигла је сва задихана и уморна. Иаде на земљу, подиже очи к небу и заваии: — Боже мој, ти ми опрости, јер нисам могла гледати децу, да ми скапљу од глади ! Од тада је за њу настануо нов живот. Кад јој нико није хтео номоћи, помогла се сама. Ућуткала је своју савест, која је, поред сиротиње, грозна. Ипак она ни часа није имала мира. Дрхтање и стренња пратиле су јој сваки њен корак, а страх сваку њену нову крађу. Пузила је као змија, вребала је као мачка, а јуришала је као вучица. По иека је крађа раздрагала, особито када би спазила да јој се на детињем лицу враћа румен. Била се необично извежбала да краде комшиску живину: натакне на привезану удицу кукурузова зрна, па их баци близу врата, а други крај држи у руци. Жшзина, која је свуда тумарала и чепркала, спази кукурузова зрпа и прогута их, а она тада повуче таквом вештином канап, да јој не да, да од себе да гласа. Једнога дана оде, бајаги да се исноведа, иа док је дремљиви попа слушао, она му је из џепа Извукла сребрну бурмутицу. Слама, сено и дрва по комшилуку сваке ноћи спадаху на ниже, а плотови и ограде освањивали су разваљени. Једнога јутра није било више ни ограде на апотекаревој баштици. Учестале крађе узбуниле су цело село. Кмет који се озбиљно брипуо о правичности и безбедности у селу, препоручио је старешини карабињера да припази иа лонове, а овај је то исто казао двојици својих војника. Алиглечуда! Сутра дан самоме карабињерском старешини нестале су нанталоне, које је био простро да се исуше, а кмету опет, када се у вече кући враћао из механе, нестало је каиута с леђа! Овај догађај изазвао је велико негодовање и аосле озбиљне истраге и јакога. иодозрења, затворена су два убога ђавола, који су цео тај дан радили у угљеном мајдану. Једнога дана, пеки су цигани разапели своје черге у шуми близу села. Марија, враћајући се са бременом дрва, спазила је ватру и приближила. се чергама. Циганке са лепом жућкастом бојом на лицу, црном косом и белим зубима, поздравише је осмехом, а цигани се размакоше да се и она огреје. Једна је циганка ухвати за руку, дубоко је погледа својим црним очима и рече јој: — Ти си сиромашна; али се можеш брзо обогатити. Марија се тешко насмеја. Циганин један, црњи и од самога угљена, приближио јој се и дуго јој нешто говорио. Кад се кући вратила, затекла је децу око ватре. Узе најмлађе да нахрани, па се шћућури на сламњачи и ноче лити сузе. Сада баш и није више осећала тако тешку сиротињу.

Деца јој више не мрзну од зиме; али њена душа више нема мира, а тело јој уздрхти и при најмањем шушњу. Ноћи и не спава, дане проводи у вечитој страви, а и сам јој је хлебац загорчан. Сваки залогај. свака искра на огњигпту, као да јој понавља ироклество, којима је обасипљу они, које је покрала, па као да се и над плавим детињим главама лелујало само ироклество. Ове вечери пак очајање јој се читало и у очима и у срцу. Њене су мисли блуделе далеко, далеко за својом милом децом, која — ко зна? — ваља да су болесна, можда сада цвиле, можда и тужну извијају реч: мати!.... мати!.... За тим се сетила оних ружних речи, које јој је рекла нека комшиница: — Бездушнице ! —• тако јој је казала— ти си продала децу своју! — а та комшика није се никада растављала од своје деце ; њена су деца поред ње, она их милује, она их грли... 0, када би она осетила такав тежак удар!.... 0, када би и она остала без њене деце!... И кроз малаксало тело Маријино прође као нека језа. . Грчевите њене руке као да хтедоше шчепати ненгго што је пред њом бегало, а очи јој се страшно избуљшне. У том је тренутку г Марија била грозна. Изгледала је као рањена хијена.... У ионоћи неко лагано закуца на њеиа врата, па се одмах за тим појави лице црног циганина. Марија је погледала децу, па када је видела да спавају, угаси свећу и оде са циганином. Сутра дан јурила је ио селу разбарушена комшиница Маријина, кукајући и тражећи децу своју. У исто време оде кмет са два карабињера даучипи извиђај код зеленаша Чичија Ленте, кога су те ноћи лопови обилато покрали, пошто су га пре тога конопом били добро свезали, а уста му запушили марамом. Истога дана нестало је и цигана и нико ништа више за њих није знао. —' Децо, децо моја!... Е да ли ко виде децу моју?!... Децу ми дајте!... У том је тренутку и Марија осећала тешке муке. И њој су нестала деца. Она их је поверила неиознатоме човеку, на сада не зна јесу ли жива или мртва !... О, зашто нису били милостиви према њбним тешким јадима, које је она у самоћи дубоко осећала ?!... Сада је она осећала неку зверску утеху и хладнокрвно је посматрала ону очајну и полу луду жену. Сада се ево она свети за све оно што је препатила и гладна и жедИа и озебла. И док је она осећала сласт своје освете, пут ње је јурила несрећна она мајка, па док је ома сва пребледала и задрхтала, ова је загрли н лице јој обли кишом суза и јецајући јој рече: —• Не, не; није истина; ти ниси могла продати твоју децу !... Опрости ми!... Марија је хтела, да јој каже истину. Хтела је, да јој иокаже траг цигана; али ућута. ...Та нема слађе ствари, него свој бол читати у туђем срЧУ ?.*• Редовне и смеле крађе позвале су цело село на оружје. Свака је кућа ноћу пуштала из веза нсе; врата н прозоре утврђивали су гредама и пречагама; карабињери крстарили су по селу; новине су у окружној вароши позивале владу да заштити село; а срески народни посланик претио је интерпелацијом. Пријатељи постадоше неповерљиви један нрема другоме и уклањали су се један од другога; просјаку бацаху парче хлеба кроз нрозор; кмет од како остаде без капута, огрнуо се жениним шалом, а јадни зеленаш нарицаше за својим лепим дукатима. Марија пак почела је мало по мало да се меша са женама и да се с њима разговара. Једнога дана причала им је, ни мање ни више, него да је иримила од свога мужа велико писмо н у њему нет златних паполеона. 0, срећна је земља та Америка!... Ето њен муж, и ако су га сви оговарали. шаље кућп новаца. Многи се сада спремаху, да на пролеће иду у Америку, а неки говораху, да ће и жене одвести тамо. Нико није ни посумњао на Марију, да она чиин сва она зла. Оно истина виде је сада ведрију, деца су јој чиста н одевена, а кућа уредна; али је то све стечено знојем њенога мужа. Сви се уверише да је Марија вредна, а прн том и мало говори. Када је мало дотерала најстаријега дечака, коме је било већ седам година, дала га је за шегрта код берберина, да дете заради бар хлебац. II она сама почелаје радити тамо амо, те потражи рада и код саме кметове жене.