Policijski glasnik

БР0.1 17 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК 135

дите, ја се користим сваком приликом. и..„ и ја сам говорио веК са свима онима који су дали шта у залогу код старице.... многи су ми дали краспе лодатке.... а како сте ви последњи.... Збиља! повика он са изненадном радошћу, врло је добро, што сам на то мислио, у мало што нисам опет заборавио! (Говорећи то он се окрену Разумихину). Ти си ми ономад пробио уши о ствари онога Николашке.... Дакле, баш сам се сам убедио о љеговој невиности, продужи даље, поново се обраћајући РаскоЛ)Њикову. Али шта да се ради? Ваљало је такође узнемирити и Митку.... Дакле, ево пгга бих Јкелео да вас запитам: пењући се онда уз степенице.... допустите: било је то између седам и осам часова? — Јест, одговори Раскољњиков, и одмах за тим осети, да је могао и не одговорити тако. — Дакле! пењући се уз степенице између седам и осам часова, јесте, ли видели, на другом спрату, у стану чија су врата била отворена, опомените се? јесте ли виделп два раденика, или бар једнога од њих? Малали су стан, нисте ли их опазили ? То Је врло важно за. њих! — Молере? Не, писам их видео... одговори лагано Раскољњиков као да се сећа; за читаву секунду, размишљаше гневно, да што пре схвати каква се замка крије, у томе питању истражног судије. —■ Не, нисам их видео, а нисам приметио ни да је стан отворен био, продужи он, задовољан што ће да осујети намеру; али, иа четвртом спрату, сећам се да се чиновник један, који је ставовао преко пута Аљоне Иванове, селио; врло се добро опомињем тога, сусрео сам се са војницима који су носили неки диван, и морао сам да се склоним уза зид.... али молера, не, не сећам се да сам их видео..;:-.баш се никако не сећам да су икаква врата била отворена. Не, ја их нисам видео.... — Али шта ти то говориш ? повика наједаред Разумихин. који је до тада само као размишљао: — то је било баш на сам дан убиства кад су радници радили у томе стаиу, а он је био пре тога на два дана у кући! Зашто га дакле питаш то? — Гле, доиста, ја сам побркао датуме! иовика ПорФирије, ударивши се по челу. — Ђаво ме однео! та ми је ствар збунила мозак! додаде даље као извињујући се Раскољњикову; тако је за нас важно да знамо да ли их је ко видео у стану између седам и осам часова да сам, и не размишљајући мпого, држао да ћу моћи од вас што дознати.... бејах сасвим побркао дане! — Требало би бити пажљивији, промумла Разумихин. Те последње речи беху изговорене у предсобљу; ПорФирије испрати врло љубазно своје посетиоце до врата. Кад су изишли, били су обоје туробни и замишљени, и неколико корачаји нису ии речи проговорили. Раскољњиков тешко одахну.... VI. ....Ја то не верујем ! Ја не могу то да верујем! понављао је Разумихии, који се силом трудио да разагна оваке закључке о Раскољњикову. Били су већ близу куће Бакаљејевљове, где пх, већ поодавно, очекиваху Пулхерија Александровиа и Дуња. Услед ватрене ирепирке Разумихин би сваки час застао иасред улице; био је врло узбуђен, јер је то било први нут да су се о томе разговарали отвореио. — Не веруј, ако хоћеш! одговорн Раскољњиков с хладним и равнодушним осмехом: — ти, ио својој навицн, ниси ништа приметио, али ја, ја сам одмерио сваку реч. — Ти си неповерљив, ето зашто у свачему видигп задњу мисао.... Хм.... одиста ми изгледа тон ПорФиријев доста чудноват, а нарочито оног угурсуза Замјетова.... Имаш право, ту има нечега.... алн како се то десило, како? — Биће да је променуо мишљење за ноћ. — Не, ти се вараш! Кад би он пао на тако глупу мисао, 011 би се, на против, старао да је прикрије; гледао би да ти улије лажно поверење, очекујући тренутак, кад ће да изнесе на видик своје сумње.... У претпоставци, коју ти себи постављаш, њихов начин делања био би данас колико неумешан толико и безобразан ! — Кад би они имали каквих података, озбиљних података, или каква дубља нагађања, онда би се, без сумње, трудили да прикрију своју игру у нади да добију нова извешћа о мени (у осталом, могли би већ одавно претЈзести мој стан). Али немају доказа, баш ни једног; код њих се све своди на нео-

сноване поставке, на сумње, које се ни на чему стварном не оснивају, па ето зашто нрибегавају дрскости. Можда се и сам острвио, што нема никаква доказа те овако насрће.... Можда он има и својих намера... Изгледа, да је човек паметан.... Могуће је да би хтео да ме застраши тиме што зна.... Ту је, брате, читава психологија.... У осталом гадно је то све и објашњавати. Оставимо то ! — То је подло, гадно! Ја те разумем ! Али... пошто смо почели искрено говорити о томе предмету (а налазим да смо добро учинили), искрено ти признајем, да сам већ одавно приметио код њих ту идеју. Ма да се једва усуђивао да је схвати, она му се ипак увртила у главу у виду нејасне сумње, али то је већ и сувише што му се увртила у главу и у том облику. А шта га је могло побудити на тако гнусну сумњу? Да знаш како ме то жести! Шта! један сиромашан ђак у оскудици, са бедом и хипохондријом, у бесаници озбиљне болести у којој је већ; неноверљив младић, пун славољубља, са значајном савешћу, већ од шест месеци затворен у својој соби где никога није видео, излази у подртим хаљинама, чизмама без ђонова пред којекаквим полицајцима од којих мора да трпи подругивање; наглашује му се сасвим из близа плаћање протествоване меиице; сала пуна света, топлота тридесет стеиеии Реомирових, гадан мирис зејтињавих боја чини ваздух несносним; несрећник чује да се говори о убиству неке личности, код које је он синоћ био, а уз то му још и стомак празан! Па, у таквим приликама, како да пе би човек пао у несвест! И све се оснива на тој несвестици! Ето ти иолазне тачке у оптужби! Нек их ђаво носи! Разумем да је то досадно; али да сам на твоме месту, Рођо, смејао бих им се свима у очи, или још бол>е: пљунуо бих им у лице; тако бих ја свршио с њима! Пљуни на то! Храбро! То је срамота! »Он је то дивно образложио ! (< помисли Раскољњиков. — Пљунути на то? То је лепо казано; али сутра ииак зато на саслушање! — одговори он тужно; — Зар да се понизим и да им дајем изјашњења! Ја се већ љутим на самог себе, што сам јуче и пристао да говорим са Замјетовом... — Нек их-носи ђаво! Сам ћу ићи код Порфирија! То ми је рођак, користићу се тиме, те ћу му измамити тајну; мораће сасвим да ми се повери! А што се тиче Замјетова... »Најзад се досетио! <( рече у себи Раскољњиков. — Ха! повика Разумихин ухвативши наједаред свога пријатеља за раме, — чекај! Ти си лагао! Велиш да се у питању односно раденика крије нека замка ? Размисли мало : кад би ти то учинио, би ли био тако луд да казкеш да си видео раденике да раде у стапу' на другом спрату? Напротив, баш и кад би их видео, ти би то одрицао! Ко би признао оно, што би га компромитовало ? — Да сам ја извршио то дело, ја не бих пропустио рећи да сам видео раденике, поче опет Раскољњиков, коме као да беше сав тај разговор врло одвратап. V— Али на што говорити оно, што ће шкодити ? — Зато што само мужицп и људи неискусни све одважно одричу. Ако је оптужени макар само мало паметан и лукав он признаје, колико се више може, све стварне чињенице с којима би узалуд покушавао да уништи стварност; само их објашњује на други начии, промењује им значење, представља их, да су се десиле неког другог дана. И сва је вероватноћа, да ПорФирије држи да и ја тако радим; он држи да бих ја, само да дам игго више вероватноће својим исказима, признао да сам видео раденике, па с&мо да после објасним ствар, како ће за мене бити кориснија. — Али он би ти одмах одговорио да прекјуче раденика и није могло тамо бити, и да си, наравно, био у кући на сам дан убиства, између седам и осам часова. И ти би био ухваћен ! — Рачунао је да нећу моћи да размислим и да бих, у журби да му па најистшштији начин одговорим, предвидео ту околност: да је немогуће било да су раденици били прекјуче у тој кући. — Али како да се то заборави ? — Ништа лакше ! Те су ситнице опаке; одговарајући на њих често се човек при саслушању сам изда. Што је човек финији мање увиђа опасност у тим безначајним питањима. ПорФирије то врло добро зна: и он није ни из далека тако глуп, као што ти мислиш... — Ако је тако, онда је то угурсуз!...