Policijski glasnik

ВРОЈ 42

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК

џије тражити, нека то чини законитим путем год надлежног суда и тамо своје право доказује. Вредност покретности у соби износи хмного веКу вредност, но колики се дуг од кири;је означава, према чему се види јасна и очевидна намера дужникова, да избегне остала своја плаћања. Оверава кмет Н. Н. трговац По овоме је суд донео овакво своје решење: Као што се из акта по овоме предмету види, газда од куће поднетим поравнањем, које је закључено код суда и које је узело на се вид извршне пресуде, дакле законске исправе. која му даје право државине за уступљену покретносг, према чему се она има сматрати као правни држалац исте, доказао је своје право на државину. Према овоме, а сходно § 471. тач. 1. грађ. судског поступка, суд не може узимати у попис за обезбеду овога потраживања повериочева туђе ствари и зато Решава Да је забрана ова законски извршена. Саопштити ово повериоцу на потпис. Од суда општине 23 октобра 1900 г. №... Председник суда Деловођ, Кметови Задатак општ. писарима. Нека оиштински писари даду свој одговор на ова питања: Је ли извршни орган општинске власти, при извршењу ове забране, правилно и по закону поступао? Ако јесте зашто, а ако није, шта је требао чинити, па да своју радњу уведе у захтевану законску саобразност? Ако је радња правилна, онда како се има у овом конкретном случају тумачити и узети § 303. а грађ. закона? Даље да ли се може овакво поравнање сматрати као коначна исправа о праву својине, или је исто закључено на штету трећег? Може ли оваква исправа, која је; после задужена, ма и код суда извршена, после ранијег задужења дужникова вредети на осујећење осталих ранијих потраживања осталих повериоца од дужника? Какву је одлуку суд требао донети по извештају свога извршеог органа по овој ствари ? ♦ »—» ♦. ОПИРИТИСТЕ ИЗ ЗАБВЛ.АЖАКА ЈЕДНОГ ПОДИДАЈЦА месеца 189... год. после појаве Кућетинине књиге „Живот на другом свету", настао је читав један покрет у неинтелигентнијем делу нашег престоничког становнишгва, а у корист Кућетиних проповеди. И велики и мали, и богати и сиромаси, беху толико одушевљееи спиритизмом, да по неки београдски столари једва стизаху, да израде потребан број асталчића за »изазивање духова«, а „Живот на другом свету" беше се у самој престоници распродао у 3000 примерака за непуних месец дана. Кућетина се већ спремаше, да приреди и друго издање свога, доиста »јединственог« дела, али га у томе ометоше неки непридвиђени догађаји. Престоничка полиција показа се веома безбожна према овоме творцу „Живота на другом свету® тиме што га, као и сваког пробисвета, прогна на свагда из Србије у место рођења — Аустро-Угарску. Ну ово »безбоштво« полициско не остаде некажњено. Није прошло ни 15 дана од прогонства „Кућетининог", а престоница огрезну у крађама и преварама у толикој мери, да свет већ отпоче јавно викати на полицију. Упоредо с, тиме, спиритизам се из дана у дан све више и више шираше, а »Живот на другом свету 1 ' отпоче се појављивати и у аутограФисаним табацима. Спиритизмом се почеше бавити и неке личности, за које би се, на први поглед, могло помислити, да су прилично интелигентне. (Веше међу њима и једног „књижевника" и „песника" добро познатог нашој публици у чијој су кући сваког дана држане седнице!) — — — — __ — — — — — —

* * * — Шта ће теби то асталче г. Ј...? — Па.. залудан.. знаш

— Море остави се ћорава посла' човече. Није то за нас. Какав спиритизам, какви духови, какви бакрачи! Имамо ли пречег посла — да чувамо наше радње, рече једног .... вечера каФеџија Д... своме комшији Ј... бакалину, у улици С Газда Ј... беше човек од својих 35 год., доста озбиљан, веома озбиљан, миран, поштен и побожан. Радња му иђаше не може боље бити, али и он беше вредан као кртица. Ну имађаше још нешто код газда Јове, што се ретко налази код других људи. Беше то човек веома ћутљив, повучен и, готово увек замишљен, а изузев најближих комшија, слабо се с ким другим дружаше. Кажу, да газда Ј.... није увек био овакав. Док је, вели, био момак, био је весељак за причу, али од кад се ожени, а то је од пре 6 година, постаде човек сасвим друкчији,Жао му је много што нема порода, говораху обично стари пријатељи г. Ј.... кад би повели реч о њему. Међу суседима г. Ј... убројавао се и неки М... Н... послужитељ општине београдске. Код овог М... о чијој се прошлости свашта говораше, држаху се готово свако вече спиритистичке седнице, на којима се беше веома прочуо као медијум, један младић од својих 26—28 год. за кога М... увераваше, да је синовац Кућетинин. Овај бледи и елегантни младић беше толико очарао посетиоце спиритистичких седница, да га сви сматраху као неко тајанствено и натприродно створење. На наваљивање своје жене и г. Ј... је присуствовао на неколико тих седница код М..., и ево га сада, где и сам купује асталче. — — — — — — — — — — — — —• — —- —

* * * Од свију крајева наше престонице једини је „Енглезовац, <( који је насељен најразличијим становништвом, ту, поред куће неког бившег министра или каквог другог већег државн. чиновника, можете наћи кућерак неког таљигаша, раденика и њима подобног. С једне стрр.не та велика разноличност у становништву а с друге опет несређеност улица и недовољност полиц. надзора, учинили су, да је „Енглезовац« од вајкада, па и данас, у погледу личне и имаовне сигурности, последњи међу осталим деловима престонице. У самом њему изврши се преко год. два пута више казнимих дела но у целој осталој престоници. У времену пак, о коме говоримо »Енглезовац" беше постао поприште свих могућих казнимих дела. Ретко је прошла која ноћ, а да се не изврше по 2 — 3 опасне и по неколико простих крађа, а једном је чак дотле дошло, да су крадљивци разоружали и самог ноћњег стражара у једној забаченој улици. Од тог доба удвојене су ноћне страже но »Енглезовцу", али и од тога не беше иикакве користи крађе се и даље продужаваху. — — — — — — — — — —

* * 5ЈЈ Било је то на измаку месеца када ми једног јутра, као заступнику члана кварта врачарског, јави дежурни писар истог кварта, да је преко ноћи извршена огромна похара Ј... бакалину у улици с , и том приликом однето му је преко 3000 дин. готовог новца и разног еспапа око 1000 дин. —■ Све браве, па и она на чекмежету, јављаше дежурни писар, отворене су удешеним кључевима, а тако исто и каса сандучара у којој је био новац. — Иетересантно је, додаваше даље дежурни, да су: и поменута каса сандучара, а и све остале браве биле поново затворене, као и да се, ни у дућану, ни у магази из које је еспап однешен, не примећују апсолутно никакви трагови нереда, из чега се даје извести, да су крадљивци слободно и на тенане вршилп операцију. Но на завршетку свога извештаја, г. писар изјављиваше сумњу за ову крађу на два момка г. Ј. ., који спаваху у соби до магазе, и који тврђаху, да ништа нису чули ни осетили. За време мога једномесечног чланског заступништва десило се, као што већ поменух, много крађа у кругу кварта врачарског, али ни једна од њих не беше тако велика као ова г. Ј.... Није шала, болан, однети човеку на данашње време око 4000 дин, а већ и да не говорим о начину извршене крађе, по коме би изгледало, да г. Ј. . станује у неком селу а не у