Policijski glasnik

324

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 42

престоници. И што је још најглавније, од свију тих многобројних крађа, не можемо ни једној ући у траг. — Ако јога и од ове крађе не буде ништа, помислим у себи, онда ће ми г. управник казати, да сам још неспособан за полициског старешину, и тада збогом моје чланско заступништво а с тиме и све друге наде.... Премишљајући овако пођем у кварт, у коме дежурни писар у велико испитиваше момке г. Ј.... Ту беше и г. Ј... По што сам се поздравио с њим, позвах га у моју канцеларију и отпочнем га усмено пропитивати о несрећи, која му.се догодила. Надах се, да ћу тиме доћи до неких околности, које би ми могле користити у истрази, али ми нада оста само нада. Г. Ј... не знађаше ми више ништа казати до то, да је дућан, као и обично, затворио у 10 часова, а за тим отишао код свога суседа М. Н. и тамо остао до 2 сата по поноћи, а за тим се вратио кући и легао. Спавао је, вели, до 5 часова изјутра, тада су га момци пробудили и известили о покрађи. Г. Ј... додаде још и то, да не може никог, а најмање своје момке, сумњичити за ову крађу. — Је ли ко долазио код тебе ових дана? — Н-и-ј-е и јесте. — Ко и кад ? — Та готово нико. Прексиноћ смо мало поседили, онако знате Фамшшјарно. — С киме? — Па ја, жена, ташта, свастика, комгаија Милош и његова жена. — И вигае нико ? — Био је још .... није више нико био. — Сети се да ли је још ко био ? — Није, није нико, знам добро. — Па ти ми хтеде рећи као да је јога неко био. — Збунио сам се, господине, због ове несреће, па не знам ни гата говорим. — — — — — — —- — —■ — — —

* % * Прогало је већ 20 дана од похаре г. Ј..., а о крадљивцима ни трага ни гласа. За то време претресен је готово цео »Енглезовац", па чак и нека околна села, али без икаква успеха. Шта више, десише се још три опасне крађе, којима се такође не могаше ући у траг. Ја већ озбиљно очајавах како за, чланско заступништво тако и за моју нолициску способност у опште, и очекивах само кад ће ме сменити. У том се изненада деси нешто, гато у велико заголица моју полициску пасију. Предајући ми једног јутра писма, писмоногаа ми, преко дотадањег обичаја, скрену пажњу на једно писмо у црном коверту, које бегае запечаћено печатом са ликом мртвачке главе, и за које би се могло рећи, да га је писала женска рука. Разуме се већ, да сам ово писмо одмах отворио, и на моје велико изненађење, у њему прочитао ово: „Господине, — Ако вас, као полицајца и старегаину, интересује, да дознате неке врло важне ствари, које се тичу вашег кварта, онда изволите доћи ноћас у 11 часова код Ч... Тамо ће вас очекивати једна женска под покривачем, која жели да остане за вас непозната. Лозинка »Спиритисти® „Осветница" — Р. 8... Ако се бојите да дођете сами. можете, ма да за то нема потребе, повести једног или двојицу ваших људи, али они не могу присуствовати нагаем разговору. »Горња." Прочитах пеколико пута ово писмо, а ни сам не знам за што? Покушавах на сто разних начина да одгонетам загонетку, али у томе не могох успети. Шта има „осветница" са спиритизмом, а гата опет они обоје са важним стварима у мом кварту. У моме кваргу, за сада, беху најважније оне многобројне крађе, али гато то, ког врага, има везе са спиритизмом. Нису ваљда спиритисте лопови! — Било како му драго, рекох на^зад у себи, ићи ћу и видећу. — — — — — — — — — — — —■ — _ — — —

* * * Могло је бити од прилике 10 3 / 4 часа кад сам, преобучен у обично одело, приспео с двојицом агената, до каФане М.... од које не беше ни 5 минута до места уреченог састанка. Не хотећи се показати као страшљивац пред непознатом „осветницом", оставих агенте ,у овој каФани, али им препоручих, да за сваки случај буду веома обазриви, и да на први знак моје ииштаљке хитају на означено место. За тим, пошто сам откочио мој револвер, упутим се месту састанка, премишљајући уз пут о непознатој »осветници« и стварима, које ће ми она саопгатити. У један мах побојах се да све ово не буде нека замка, али ме од тога убрзо разувери један, доста пријатан женски глас. — Добро вече, г. С... хвала вам што сте догали. Спиритисти вас већ одавно очекују. — Добро вече, госпођо. — Ви ме дакле познајете. —• Само из виђења. — Непозната »осветница" судећи по изгледу беше женска од својих 24 —26 год. доста добро одевена, са одвећ густим црним велом, који потпуно сакриваше лице. Док сам се трудио, да продрем погледом кроз тај вео, отпоче она говорити: — Вас, г. X. без сумње изненађује тајанственост овог мог поступка, али ја вас пре свега молим, да верујете: да је то морало тако бити и да не питате за гато је то тако. — За вас, као полицајца, биће, тако бар ја мислим, много важније, да знате од куда ничу ове оволике крађе по вашем кварту, а још важније, да похватате крадљивце. — Дајем вам моју часну реч, госпођо, да никад нећу истраживати ко сте ви, ако ми само доиста будете могли дати каквих ближих података о поменутим крађама. — Не само да ћу вам дати податке, већ ћу вам моћи предати у руке и све крадљивце, читаву једну дружину, али само под једним условом. — Кажите га, госпођо. — Један од њих мора бити погатеђен од казне. — Ако није од главнијих онда... •— На против, он је најглавнији, јер је шеФ дружине. — У том случају не могу нигата обећати. — Онда извините гато сам вас у залуд трудила. Лаку ноћу г. С... — Ама станите, госпођо, да се мало објаснимо. Можда ћу моћи наћи излаза. (Свршиће се).

ШПИЈУНИ И ШПИЈУНАЖА — СЛИЧИЦ5 ИЗ РАТА И МИРА од А. 0. Клаусмана иревео с немачког Јов. Б. М. (сВРШЕТАк) Данас се може слободно рећи, да нема никакве тајне, било политичке или војене природе коју не би открили шпијуни. С тога је код по неких народа настао страх и трепет, што опет налази израза у освети над шпијунима, у грозничавом трагању да се шпијуни демаскују, као што је то нарочито случај у Француској. Али у другим државама свет је нервозан од гапијунаже и ако би се у Швајцарској у близини утврђења на св. Готхарду затекао какав безбрижни туриста са малим ФотограФским апаратом, може слободно да се нада, да ће као гапијун бити ухапшен. И онда често траје неколико недеља, докле се сумњиви путник не пусти у слободу. Данас је у опгате опасно како у Русији, тако и у Немачкој, Аустрији, Угарској и Италији у близини тврђава цртати, ФотограФисати, па чак и сумњиве шетње предузимати. Путник у иностранству мора бити и сувише обазрив, па и у самој земљи мора да се чува да не прилази утврђењима, која нису предата јавном саобраћају. У свима земљама данас се особито чувају тајне о тврђавама, лабораторијама и војеним радионицама. На немачкој царској бродарској радионици у Килу стационирају на стражама вазда берлински жандарми, који најстрожије све уласке

•■-•