Policijski glasnik

212

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 27 и 28

пеше, и сем тога, биКе и кажњен за непоолушност и штећење државних интереса. Наредбу ову нека начелство саопшти свима полицијским органима у своме подручју, ради зиања и будућег управљања. ОПШТИНСКИ П00Л0БИ Од једиог општинског писара добили смо па расправу овакво питање : Н. II. из Н. оптужио је суду опгатиие Н, Н. Н.; Н. Н.; и Н. II. из II. што су ови, 24. пр. месеца у подне ускочили у његову загра^ену градину иу овој обрали му и појели трешњу. Прив. тужилац тражио је, да оптужени поред казне буду осуђени, да му накнаде оштету ио оцени вештака. Такса за извиђај дела, утиснута је у таксеној марци од 2. динара. Доказе није ноднео. Сва три тужена признају, да су одиста 24. пр. месеца прескочили ограду на градини тужиоца, у ову ушли, попели се на трешњу, његову и плод са исте јелн, али се бране, да му нису никакву крађу учипили. По свршеном извиђају суд је нагаао : да постоји дело крађе по §. 391. крив. зак. и казнио је оптужене, са по пет дана затвора; да накнаде тужиоцу 2. динара, за обрату трегању. по оцени вештака; да му накнаде плаћену таксу у 2 динара; а сем тога, да сва троица плате још но 2. динара, у маркама на корист државне касе, — па је питао за обавештење о томе да ли овди постоји дело крађе, и ако постоји, опда., по коме је закону општински суд могао осудити окривљене, да сем таксе у 2. дин&ра плаћају сваки још по 2. динара таксе државној каси ? На ова питања ми дајемо овај одговор : Да овди ирема извиђајем утврђеним околностима постоји дело просте крађе из § 391. а крив. зак. и да је казна у по пет дана довољна, а то искључиво зато, што противу оптужених стоји признање: „да су били на трегањи и плод јели, 11 те им оваково иризиање и у олакшицу стоји, —јер не казује намеру, да су хтели обрату трешњу продати ; а кад би имало доказа, да су они плод брали у циљу нродаје, онда би њихова казнена одговорност била већа и догала би иод §. 223 а крив. зак. без обзира на вредност покрађе. Што се тиче опог дела пресуде којом су онтужени осуђени, да плате и по 2. динара у так. маркама у корист државне касе, пресуда је суда погрешна, јер се овди досуђује само иакнада таксе коју је прив. тужилац по т. бр. 87. таксеие тарифе положио приликом давања тужбе пошто се дела овакве природе, по трећем одељку §. 391. казненог закона, казне само на тужбу огатећеиога. * * * Од једног општинског гтисара добили смо овакво једно иитање: Суд опгатине II, добио је овакву тужбу. По под •/. у овереном прегшсу поравнењу, учињеном пред првостепеним судом у 11, осуђен је Н Н, да ми плати 40 динара. Тужим га и тражим, да га суд осуди, да ми ових 40 дииара илати; накнади илаћену таксу и плати дангубу. Покоран Н. II. Суд опшгински примио је тужбу, одредио рочиште и ооудио туженога да плати тужиоцу 40. динара, да му накнади таксу у 2.40. динара, а од даљег тражења одбијен је, — па је питао: да ли је ова радња оигатинског суда правилна. ? На оваково питање ми му дајемо овај одговор: У основи је погрегана дела радња општинског суда. Он је био дужан, да тужиоцу да обавештења, да је тужени на плаћење осуђен самим поравнењем учињеним код првостепепог суда, које, по §. 146. грађ. судс. поступка, има силу извршне пресуде; да ће наплату по томе норавнању извргаити полициска власт и без новог суђења, да га не излаже новом плаћању таксе и дангубе. Жеља нам је: да овакове ногрегаке поправимо, те да се у будуће не дешавају. Зато нека општински суд у сличним случајевима овакве тужбе одбацује, а јога боље, нека потребним обавештењем упути необавештене тужиоце на прави пут, да се не излажу излиганим трошковима око неумесних гужаба.

Од једног општинског писара добили смо једно овакво питање : Извесно лице из села Н. живело је дуже времена у варонти X. и тамо се занимало кројачким занатом. Пошто је то лице у последње време остало у вароши без посла, оно се врати натраг у своје село, на своје имање, где од 1899 године пепрестано живи, као земл.оделац. Али, како је оно, за време свог живљења у вароши, направило тамо и извесне дугове код приватних повериоца, то, ти повериоци сада траже, да се из његовог иеиокретног имања, на коме сада живи, ти дугови наплате. Дужник је подпео од дотичног еснаФа уверење, да он, за време живљења у вароши X. није био, мајстор кројачки, иити је на то имао еснафског права, наводећи: да се је он тамо само занимао крпачким послом, као споредпим радом, и, да му је земљоделство било и онда и сада главно занимање, на је тражио, да му се за наплату поменутих дугова изузме из пониса онолико имања, колико му као земљоделцу штити §. 471 грађанског судског поступка. Међутим повериоци траже, да му се све имаље прода, пошто, по њиховој изјави, он није био земљоделац у времену када је дугове учинио, веК се заиимао кројачким занатом. Овај огпптински писар пита нас сада: Да ли се овоме дужиику, код стања ствари, како је горе изложено, може продаги све имање које у селу II. има и на коме сада као земљоделац живи, или му се од имања мора оставити на уживање ополико имања, колико поменути §. 471. грађ. иоступка штити свакоме земљоделцуУ На ово питање ми му одговарамо: Кад је задужено лице, уверењем дотичног еснаФа, доказало, да оно у времену задужења није било мајстор кројачки, а то није ни сада, јер живи у селу на своме имању као земљоделац, онда му се, за наплату поменутих дугова, не може продати сво имање као не земљоделцу, већ му се од истога имања мора оставити онолико, колико свакоме земллделцу гатити поменути законски пропис. То, гато је дужник неко време живио у вароши X. и тамо радио кројачки — крпачки носао, па се као такав и задужио, не даје права ни новериоцима ни властима, да му за дугове, у то време учињене, продају све имање у селу на коме и од кога он сада као земл.оделац, живи. Ово тим пре, што ничим није доказано, да је томе дужнику у времнну задужења било главно занимање занат, већ Наирогив, дужник је, ноднетим еснаФским уверењем, доказао, да он никада иије ни био мајстор; кад у конкретним случају овако стоји, онда је дужнику за време његова живљења у варогаи X. и крпачки носао био само споредно а не главно занимање, а то никоме не даје нрава да га лишава благодјејања, које му као земл.оделцу даје §. 471. грађанског судског поступка. * * * Од једиог општинског иисара, добили смо на расправу једно овакво питање: Код овога Суда општинског има вигае нредатих тужаба оних лица, којима су на самовласан начин заузети и присвојени цели комади земље, и која по тим тузкбама траже, да се заузимачи по закону казне за самовлашће, и да се одбију од заузете земље. Тужени заузимачи, неки иризнају ааузеће, а пекп не нризнају. А и једни и други полажу право својине на заузета имања но томе основу, што су иста записата у пописну књигу »Б® на њино име; те, они, што признају заузеће, тиме правдају овај свој поступак. а они други опет, тиме би хтели да докажу, да дело самовлагаћа и не постоји. Извиђајем иеколико оваквих тужаба доказано је, да су спорна имања тужени заузимачи тужиоцима продали или дали у размену јонг од ире 10—15 до 20 година, и да су та имања одмах после свргаеног уговора продаје, или трампе тужиоцима устунили, те су их ови од тада све једнако до сада држали и уживали ; а ове године, с пролећа, да су тужени иста имања самовласло заузели, мислећи, да те продаје и трампе могу на овај начин да покваре пошто тужиоцима нису издали судске тапије, већ само тапије општинским судом потврђене, или никаке. Суд ошптински, држећи се тога правила, да се затечено стање, створено једнаком вољом правних лица, има одржавати